Добродошли!
“nada” . Ljubim te usnulog u tami sobe Pogledom setam hladnim zidom, Nebom ime ti saram, Snegom stih pisem. Sve uvrede pamtim Savest ih moja ispira, I dok uzdisem Sve to u srce dira. Suze mi brojis Najnedostizniji zivote. Duboki su moji ponori, Zenice su rastopljene. Ej, siva nado odlazeca zivota….. Zar bese … Настави са читањем “ZAR BESE ZIVOTA ? milka vukic vujnovic”
“nada”
.
Ljubim te usnulog u tami sobe
Pogledom setam hladnim zidom,
Nebom ime ti saram,
Snegom stih pisem.
Sve uvrede pamtim
Savest ih moja ispira,
I dok uzdisem
Sve to u srce dira.
Suze mi brojis
Najnedostizniji zivote.
Duboki su moji ponori,
Zenice su rastopljene.
Ej, siva nado odlazeca zivota…..
Zar bese zivota?!
Sta je on ?
Zašto li,ah zasto li? Plakah pod svetlom meseca I stid zašto?sa pljuskovima suza se proli Da li što Tajnu kazivah nedostojan I slavoljublja bič to bi? Zašto dnevi kad zamrače se Bejah Samson Filistejkom zadivljen Da li što odlazeći ne !rekoh Utiskujući se tako U nepostojanost svekoliku.
Zašto li,ah zasto li?
Plakah pod svetlom meseca
I stid zašto?sa pljuskovima suza se proli
Da li što Tajnu kazivah nedostojan
I slavoljublja bič to bi?
Zašto dnevi kad zamrače se
Bejah Samson Filistejkom zadivljen
Da li što odlazeći ne !rekoh
Utiskujući se tako
U nepostojanost svekoliku.
ОСВРТ прошли смо згоде свакојаке долња стања ми голубови језика и лепе речи писане стално неко налази разлог да нас распне ал бледо сунце наново из нас изгреје и не постанемо козји рог коза која вречи већ малим и неспретним гу-гу подижемо малаксале речи посрнуло време изгубљенима изгубљене компасе тискамо у руке ево ти на … Настави са читањем “Рајица Драгићевић: ОСВРТ”
ОСВРТ
прошли смо згоде свакојаке долња стања
ми голубови језика и лепе речи писане
стално неко налази разлог да нас распне
ал бледо сунце наново из нас изгреје
и не постанемо козји рог коза која вречи
већ малим и неспретним гу-гу
подижемо малаксале речи посрнуло време
изгубљенима изгубљене компасе тискамо у руке
ево ти на
да нас те судбине тог безнађа не би притисло бреме
ај хај није лако
какви лако све је теже јер растиње смо коме стално
у име незнаног затамњеног
кидају чупају вреже
ал упркос свему она сила небеска
на нашој је страни
јер ми легнемо и у миран сан утонемо без страха
зато што је над нама рука
која нас греје која храни
ај хај која брани
и смирује молитвеним алилуја
јер свесни смо да ће проћи
кошава торнадо олуја
и остаће светлашце да тиња
да разгори се у нама као пламен вечни
да подигне наду из праха
08.10.2014. Рајица Драгићевић
Vreme proguta dane prođoše godine mnoge, koliko li još toga osta, da bacim pod svoje noge? Korak mi postaje težak put ispod nogu mi beži, noć se polako spušta dok dan u prošlost teži. Sećanja takođe blede skriva ih magla neka, tvoja se slika bori, mislim da mene čeka. Tragove stopala mojih … Настави са читањем “ŽIVOT I PRAŠINA – Milovan Petrović”
Vreme proguta dane
prođoše godine mnoge,
koliko li još toga osta,
da bacim pod svoje noge?
Korak mi postaje težak
put ispod nogu mi beži,
noć se polako spušta
dok dan u prošlost teži.
Sećanja takođe blede
skriva ih magla neka,
tvoja se slika bori,
mislim da mene čeka.
Tragove stopala mojih
u vremenu prekri prašina,
tvoji se negde gube,
za mnom ih još malo ima.
Sada mi i nije važno
dal’ imam još korak il’ dva,
samo sa sobom želim,
poneti na tebe sećanja.
Još želim kad tamo krenem,
što kraj se za mene zove,
poneti sliku tvoju,
sliku i naše snove.
Milovan Petrović
–