Дан: 26. децембар 2014.

Неочекивана

Из времемена овог Прелетела би и сан само да осетим Још један налет тог безгрешног Зачећа На колена бачена Жива одрана Од горе уљуљкана Зорњачом опијена И оку се умилила Та реч Што Срце је испунила Ко жедна земља Воду кад привија Тако и Она Ватром слеђна У леду спаљена Срамом одрана те Жива покопана … Настави са читањем “Неочекивана”

Из времемена овог
Прелетела би и сан
само да осетим
Још један налет тог безгрешног
Зачећа
На колена бачена
Жива одрана
Од горе уљуљкана
Зорњачом опијена
И оку се умилила
Та реч
Што
Срце је испунила
Ко жедна земља
Воду кад привија
Тако и Она
Ватром слеђна
У леду спаљена
Срамом одрана те
Жива покопана
С Анђелима вила је коло водила
Када се овоплотила
Та љубав свевишња
Неочекивана
Сада грехом зову је
Да се покаје
Што родила се
Уздахом што
Показала се
Да се развенча од утробе
Што крв помутила је
А Oна
Сама
Очајна
Одбачена
Нежељена
Само снове снива
Од погледа невидећег
У души јој милина
И да може
Све би опет поново
Са грехом цветала
У магли играла
Над планином
С вилама коло водила
И Анђела би
На усни привила
Да осети
Удахом
Тај откуцај срца
Љубави кад рођа се
Из времемена овог
Прелетела би и сан
само да осетим
Још један налет тог безгрешног
Зачећа

ЦАРСКО ЧЕДО – МиладиновиЋ Сандра

ЦАРСКО ЧЕДО По рођењу царске крви, скромношћу је све дивио, увек одан роду своме, светлошћу је све бојио!!!! Немаљин се Растко није, крио немани ни таме, са незнањем борећи се, с књигом бројао је дане… Духу светом дивио се, и пред двери Свете горе, застао је сачекавши, док се саме не отворе… Бледолико нежно чедо, … Настави са читањем “ЦАРСКО ЧЕДО – МиладиновиЋ Сандра”

sveti sava

ЦАРСКО ЧЕДО

По рођењу царске крви,
скромношћу је све дивио,
увек одан роду своме,
светлошћу је све бојио!!!!

Немаљин се Растко није,
крио немани ни таме,
са незнањем борећи се,
с књигом бројао је дане…

Духу светом дивио се,
и пред двери Свете горе,
застао је сачекавши,
док се саме не отворе…

Бледолико нежно чедо,
зачуди сву браћу руску,
на челу му препознаше,
крст и молитву за душу…

За све мајка родила га,
књижевника, градитеља,
дипломату и пастира….
Почаст њега сама бира…

Његово се име слави,
јер је светлост таме наше,
опомена свим гресима,
гутљај вина свете чаше…

Без љубави нема дара,
као да збори лик са фреске…
Залутали вратите се,
децо будите на своје претке!

(с) МиладиновиЋ Сандра

УКРАДЕНИ ПОЉУПЦИ – Миладиновић Сандра

УКРАДЕНИ ПОЉУПЦИ Срце као јабука слатка, умивено медом од трава, мекано попут паучине, брижно као мајчине очи, претаче време у љубав… сажима месец у клупко, загрева сунце до усијања, а потом се кали низ брзаке, бистре потоке и водопаде, кроз мајске капи кише, када муње севају дуже и више небеским сводом… Када прве ласте донесу, … Настави са читањем “УКРАДЕНИ ПОЉУПЦИ – Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1407098417

УКРАДЕНИ ПОЉУПЦИ

Срце као јабука слатка,
умивено медом од трава,
мекано попут паучине,
брижно као мајчине очи,
претаче време у љубав…
сажима месец у клупко,
загрева сунце до усијања,
а потом се кали низ брзаке,
бистре потоке и водопаде,
кроз мајске капи кише,
када муње севају дуже и више
небеским сводом…
Када прве ласте донесу,
поново пролећни немир,
и љубав почне да цвета,
попут нових изданака из земље…
Стрпљење поскупљује
и тешко је зауставити «бреме»…
јер под њим…
ноге, руке и мисли су неухватљиви….
И нема тог ловца ни зрна,
који могу стати на пут,
пробуђеној лепоти,
омамљеној загрљајима…
вртешке без краја,
уздисаја и кајања,
украдених пољубаца
од вечности…..

(с) Миладиновић Сандра

NEKO MI SE U DALJINI NADA – Milovan Petrović

Neko mi se u daljini nada neko me je jako poželeo deca moja, moja stara majka dve godine nisam ih video.   Sliku moju ko ikonu ljube suzama je često zalivaju, da se vratim iz dalekog sveta svakog dana oni se nadaju.   I ja ovde u tuđini patim gledam slike porodice svoje i tako … Настави са читањем “NEKO MI SE U DALJINI NADA – Milovan Petrović”

Neko mi se u daljini nada

neko me je jako poželeo

deca moja, moja stara majka

dve godine nisam ih video.

 

Sliku moju ko ikonu ljube

suzama je često zalivaju,

da se vratim iz dalekog sveta

svakog dana oni se nadaju.

 

I ja ovde u tuđini patim

gledam slike porodice svoje

i tako bi rado da se vratim

izdržati neće srce moje.

 

Svakog dana u kofere gledam

tako bi ih rado spakovao,

da će ova daljina da boli

verujte mi do sad nisam znao.

 

Evo sada obećavam čvrsto

vratiću se ja uskoro vama,

moja deco, suzna stara majko,

ne čekajte mene u suzama.

 

Vratiću se da ponovo vidim

svoju decu što davno ostavi,

moju majku što me dugo čeka,

i što naglo zbog mene ostari.

 

Doćiću vam da ponovo vratim

svima nama osmehe na lica,

da nas sunce ponovo ogreje,

da nestane kleta nesanica.

 

Milovan Petrović

–

– Miro Beribaka

Vojnici… pali… ne idu u raj i ne vide svjetlost na kraju tunela, samo se otvara jama pod nogama i osjeti blaženstvo prestanka bola! Olakšanje! . Ili možda nisam, bio dovoljno pao u duboku jamu, od straha se uspravio na pola puta, ne saznavši da li postoji svjetlo na kraju tunela… Čuo poj ptica i … Настави са читањем “– Miro Beribaka”

Vojnici… pali…

ne idu u raj

i ne vide svjetlost na kraju tunela,

samo se otvara

jama pod nogama

i osjeti blaženstvo prestanka bola!

Olakšanje!

.

Ili možda nisam, bio dovoljno pao

u duboku jamu,

od straha se uspravio na pola puta,

ne saznavši da li

postoji svjetlo na kraju tunela…

Čuo poj ptica i otvorio oči…

Radost i bol!

.

Miro Beribaka