Добродошли!
БОЈЕ – Гледали смо некад у снове заједно, очи су нам тајне скривале у двоје, жмурили смо и постајали једно, а твоје плаво у њима бивало је моје… Моје зелено је прелазило нечујно у твоје, разливало се у сузама онако снено, а сада тамо дишу неке друге боје, и оно зелено је данас само … Настави са читањем “БОЈЕ – Игор Љубић”
БОЈЕ
–
Гледали смо некад у снове заједно,
очи су нам тајне скривале у двоје,
жмурили смо и постајали једно,
а твоје плаво у њима бивало је моје…
Моје зелено је прелазило нечујно у твоје,
разливало се у сузама онако снено,
а сада тамо дишу неке друге боје,
и оно зелено је данас само Њено…
Срећна Нова година !
Molim te za ples u ovoj noći dok poslednji trenuci godine idu, skrećeš mi pažnju na sat na zidu; “Dvanaest nije, imaj u vidu.” Pogledam u sat,… stvarno nije. Satovi ko da su stali, da li je vreme zaista stalo ili se sat sa mnom šali? Toliko želim ples sa tobom, da igrom … Настави са читањем “NOVOGODIŠNJI PLES – Milovan Petrović”
Molim te za ples u ovoj noći
dok poslednji trenuci godine idu,
skrećeš mi pažnju na sat na zidu;
“Dvanaest nije, imaj u vidu.”
Pogledam u sat,… stvarno nije.
Satovi ko da su stali,
da li je vreme zaista stalo
ili se sat sa mnom šali?
Toliko želim ples sa tobom,
da igrom nam počne Godina nova,
ova je bila godina mašte,
godina nade, godina snova.
U Novoj želim da nam se snovi
u stvarnost pretvore našu,
nalivam piće i u to ime,
dižem visoko čašu.
Pogledam u sat i dalje stoji,
to mora da greška je neka,
zašto se mora ples ljubavi
toliko dugo da čeka?
Milovan Petrović
–
. Sve će jednom nestati, davnim će se zvati, i što je bilo i što bilo nije …, samo će ostati svjetlucav prah da nam ga vjetar, katkad, po kosi prospe, dok nas oblijeva rumen zalaska sunca, i da nam se uglovi usana u osmjeh šire, sa sjetom na pomisao, što je nekada bilo i … Настави са читањем “Sve će jednom nestati – Miro Beribaka”
.
Sve će jednom nestati,
davnim će se zvati,
i što je bilo
i što bilo nije …,
samo će ostati svjetlucav prah
da nam ga vjetar, katkad,
po kosi prospe,
dok nas oblijeva rumen
zalaska sunca,
i da nam se uglovi usana
u osmjeh šire,
sa sjetom na pomisao,
što je nekada bilo
i što nikada bilo nije …
.
Miro Beribaka