U MASI PROLAZNIKA – Milovan Petrović

Na sobi zatvoren prozor,
na zidu tvoja slika,
mislim da čujem korake tvoje,
u masi prolaznika.

Otvaram prozor pogledam dole,
nigde poznatog lika,
samo se čuje odjek koraka,
u masi prolaznika.

Vraćam se tužan,
sedam na krevet,
na zidu ista slika,
zašto te nema dole da prođeš,
u masi prolaznika.

Ponovo čujem poznate zvuke,
to mora da tvoja je štikla,
pogledam dole,
to kesten pada,
u masi prolaznika.

Sad kunem  drvo kestena,
zaista ružna slika,
zašto baca plodove svoje,
u masi prolaznika.

Milovan Petrović

–