Месец: март 2014.

ПРОЛЕЋНЕ РИМЕ- Mиладиновић Сандра

ПРОЛЕЋНЕ РИМЕ Месец је млад као барка отпловио у праскозорје… Нисам ни сањала да ватрометом пролећно јутро празнично зове… Нисам приметила да штипкају ме ови весели докоњаци, први, страстима обојени, заводљиви стари знанци…. Лавеж ме паса тргну напрасно, одакле да кришом посматрам све, те сјајне момке што се шепуре, те пауне раздрагане….. Ах, свуда хоће … Настави са читањем “ПРОЛЕЋНЕ РИМЕ- Mиладиновић Сандра”

1618582_10202777154377227_115297212_n
ПРОЛЕЋНЕ РИМЕ

Месец је млад као барка
отпловио у праскозорје…
Нисам ни сањала да ватрометом
пролећно јутро празнично зове…
Нисам приметила да штипкају ме
ови весели докоњаци,
први, страстима обојени, заводљиви
стари знанци….

Лавеж ме паса тргну напрасно,
одакле да кришом посматрам све,
те сјајне момке што се шепуре,
те пауне раздрагане…..
Ах, свуда хоће да завире
уходе тек пробуђене гране
Како неопажено да обманем
те виртоузне враголане….?!

Немам времена за детаљне планове,
до сада у томе нисам успела
непослушни су као таласи
можда баш зато да бих одустала?!
И успела сам овога пута
у зеленој хаљини од бајне свиле
са наочарима и шеширом
уткана кроз пролећне риме!

(C) Mиладиновић Сандра

АМОРЕ МИО… – Миладиновић Сандра

АМОРЕ МИО… Волим те онако бескрајно лудо волим те ватра се у мени скрива волим те, о зар је неко чудо то што осећам и што сам жива…. Волим те, речи су непотребне тако је сувишно све овог трена волим те и нека су сенке сетне реком у мени плови жена…. Ту на твојим уснама … Настави са читањем “АМОРЕ МИО… – Миладиновић Сандра”

SandraMАМОРЕ МИО…

Волим те онако бескрајно лудо
волим те ватра се у мени скрива
волим те, о зар је неко чудо
то што осећам и што сам жива….

Волим те, речи су непотребне
тако је сувишно све овог трена
волим те и нека су сенке сетне
реком у мени плови жена….

Ту на твојим уснама сванућа трају
без знакова да ће икада проћи
два даха у једно када се споје
знак је вечности, а не немоћи….

Зато,поклони ми овај трен под небом
обданицу или ноћ, ма ко би бирао…
али свим бићем будимо једно,
аморе мио тишини би пријало….

Ништа не тражим осим чистоте
плавог и ведрог неба пролећног,
за вечност у крају ока што кријем,
зна стража таме тихог, а опречног….

Растанимо се без довиђења
нек небо отворено остане над нама,
ВОЛИМ ТЕ – разбијаш тишину речима….
Не, није тешко што остајем сама…

ЧЕКАМ ТЕ !!!!!!

© Миладиновић Сандра

Pesme nedelje marta 2014.bira-Lepa Simic

  СПАВАЈ – Драган Тодосијевић Спавај у сенци моје душе Спавај у заветрини моје кише Спавај ту на левој обали Пепељуше Спавај у песми вредних ратара Спавај у песми ноћних птица Спавај у фијуку вејавица Спавај у мирису пољског цвећа Ту на левој обали Пепељуше Спавај село моје © Драган Тодосијевић НАЈЛЕПША –  Градимир Карајовић Те твоје … Настави са читањем “Pesme nedelje marta 2014.bira-Lepa Simic”

 

СПАВАЈ – Драган Тодосијевић

Спавај у сенци моје душе
Спавај у заветрини моје кише
Спавај ту на левој обали Пепељуше

Спавај у песми вредних ратара
Спавај у песми ноћних птица
Спавај у фијуку вејавица
Спавај у мирису пољског цвећа
Ту на левој обали Пепељуше
Спавај село моје

© Драган Тодосијевић

НАЈЛЕПША –  Градимир Карајовић

Те твоје очи
Небесно црне као два сафира
И дуга црна коса
Наспрам плавог неба
Говоре ми тајне постојања

Те очи које зраче топлину
Као два црна смарагда
И набујале груди
Као цветови мирисних мајских ружа
На портрету у мојој глави
Шапућу ми страст надања

Само очи твоје
Лутају ми мислима
Очаран лепотом твога тела
Дивим се красоти стаса
Сањам те у својим сновима

Ширим руке
Да ми дођеш у загрљај
Да осетим заносне мирисе
И чари твога тела
Јер ти створена да волиш
И будеш вољена

Извешћу те једном
На пучину мојих снова
Да осетиш чар и богатство
Мојих додира
А ја занос твојих усана

Све до хоризонта
Иза кога се рађају плаве зоре
Ти си величанство
Лепоте неба
Планете земље
И сунца

Ох Радо бих да изгорим
У твојој близини

© Градимир Карајовић
посвећено С.Ђ.

 

Pediculosis pubis – Зоран Христов

Срели смо се
у улици црвених фењера.
Она је ишла за послом
а ја сам тражио љубав.
У ствари,
данас ни сам не знам
да ли је сусрет био случајан
или ме судбина навела на њу
док је под лампионом
чекала трећу смену.

Ту, на углу она,
нашминкана  до бола
са штиклама од осам центиметара
на ципелама већим два броја
погледом ме призвала себи.
Пришао сам
гледајући је право у очи.
Само педесет, за тебе, рекла је, лепи.
Остало може уз договор
и неку добру цену
јер љубав, кошта, али и вреди.
Нема тих пара, рекох
и очаран кренух за њом
до полумрака мемљиве собе
у којој су се мешали мириси
мушког зноја и индијских штапића
Руком ме увела у суштину
А онда  куковима
појаснила да се све врти у круг
и да је живот као и љубав
пун успона и падова,
Час си горе час си доле.
Баш као свака љубав
и ова је трајала кратко
а након ње
остаде бол, свраб и патња.
Срели смо се
у улици црвених фењера.
Она је чекала смену
а ја…
од ње сам купио љубав
и на поклон добио pediculosis pubis.

© Зоран Христов

ПУТОВАТИ – Радмила Лазић

О, дићи једра
О, ка далеким обалама ићи!
Бродарити.
А не стићи никуда!

Пучином плутати
Као даска
После каквог бродолома.

Рођени,
О, када бих миљама била
Одсутна из ваших живота.

Када би потрајала
Моја одвојеност од свега!

*
О, ићи, ићи!

Друмом путовати.
Друмарити!

Са врећом на леђима
Или без ње.

Као скитница
Весело звиждукати.

Певушећи
Пешачити.
Не остављајући
За собом никога.
Никоме ићи.

*
О, друмови!
О, волујска кола предака!
Када се нигде није стизало
Без три дана клопарања.

А при срцу била милина
Од помисли на кућни довратак
У коме стоји Он или Она
С руком понад обрва.

*
Бити странац,
Бити страњкиња.

Прећи реку.
Гледати туђ град
Туђе тргове,
Туђе трагове,
Људе.

Загледати им се у очи.
Можда срести себе.

*
О, непознати свете
Да ми је стићи до твога неба
Да видим оно што не досежу очи.
Неизрецивом да се приклоним.

Стазицу да пронађем
До страшне зоре.

Да узлетим из себе
Да се напустим!

***Radenko Nastić

Kad shvatiš neshvatljivo I dokučiš nedokučivo Ko će te spasiti od sebe? Dok nem toneš u reči odbegle. Žižak svetla proguta tama Pobeda je poraz.Ko ume da misli? Ko će te spasiti od sebe? Dok zasužnjena misao ti vanvremeno zebe. Kroz prizmu posmatrano stvarno Horizont u H pretvara Ko će te spasiti od sebe? Dok … Настави са читањем “***Radenko Nastić”

Kad shvatiš neshvatljivo
I dokučiš nedokučivo
Ko će te spasiti od sebe?
Dok nem toneš u reči odbegle.

Žižak svetla proguta tama
Pobeda je poraz.Ko ume da misli?
Ko će te spasiti od sebe?
Dok zasužnjena misao ti vanvremeno zebe.

Kroz prizmu posmatrano stvarno
Horizont u H pretvara
Ko će te spasiti od sebe?
Dok nem toneš u reči odbegle.

PESMA O ROMANU — Marina Adamović

Mislio je nešto, mislio da misli, misli su mu punile šupljine, praznine godine. Nikad nije pričao o tome. A i šta bi? Misli su mu tekle, obijale kamenje, vraćala se u dubine i,i,i ako bi mu ma šta izašlo iz grla, palo bi u  vrtlog ili bi ga talas pljusnuo u pogled. Roman koji pišem, … Настави са читањем “PESMA O ROMANU — Marina Adamović”

Mislio je nešto,

mislio da misli,

misli su mu punile

šupljine,

praznine

godine.

Nikad nije pričao o tome.

A i šta bi?

Misli su mu tekle,

obijale kamenje,

vraćala se u

dubine

i,i,i

ako bi mu ma šta izašlo iz grla,

palo bi u  vrtlog

ili bi ga talas

pljusnuo u pogled.

Roman koji pišem,

ne znam više gde je!

Tako je uzbudljiv,

 tako fantastičan

da je samog sebe

listao,

 pa

pobegô.

Kada svane

neću se ni buditi.

Šta ako roman dođe

i

reši da  mi otkrije

kako sam ja,

a ne on,

tema?

O!

Vraćam se čitkim pesmama o smrti,

Broti.

*** Radenko Nastić

Još govori Gospod:što se poniješe kćeri Sionske Knjiga proroka Isaije (3,16) Podne je bilo.U Lepoti gorda Vetrova je kći ukrasila lice I suzu je htela hitnuti visoko I zvezde da trone otmenost krivice. Gore!-U dubinu plavu Paučina tako u podnevnu jaru Hitne dragulj sjaja Tako ptica krilom-krikom u požaru. Jezero je bilo. Uglačanog stakla osmehnutost-kob … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Još govori Gospod:što se
poniješe kćeri Sionske
Knjiga proroka Isaije (3,16)

Podne je bilo.U Lepoti gorda
Vetrova je kći ukrasila lice
I suzu je htela hitnuti visoko
I zvezde da trone otmenost krivice.

Gore!-U dubinu plavu
Paučina tako u podnevnu jaru
Hitne dragulj sjaja
Tako ptica krilom-krikom u požaru.

Jezero je bilo.
Uglačanog stakla osmehnutost-kob
I mnoštva što hita rola-likovanje
I Semiramidin “jedan dan”.

PROLAZIMO – Aleksandra Dimitrijevic

Prolazimo polako, ali sigurno. Prolazeci svadjamo se i pljujemo, prolazeci vredjamo se i mrzimo… Ni ne shvatamo da prolazimo. Nemamo vremena za svadje, nemamo vremena za vredjanje, ni za spletke, ocaj, beznadje. Ostalo je jos malo vremena za ljubav, prastanje, kajanje… Jos malo vremena za bolje stremenje.

Prolazimo polako, ali sigurno.
Prolazeci svadjamo se i pljujemo,
prolazeci vredjamo se i mrzimo…
Ni ne shvatamo da prolazimo.

Nemamo vremena za svadje,
nemamo vremena za vredjanje,
ni za spletke, ocaj, beznadje.
Ostalo je jos malo vremena
za ljubav, prastanje, kajanje…
Jos malo vremena za bolje stremenje.

SUDBINA — Marina Adamović

Nije bila od onih što plaču, nije se smejala ali su niz nju lile kapi i sjala lepota vedroga neba. Danju se klanjala, noću je lečila dok nije mirno pala na zemlju uvela zgužvana latica nevena  

Nije bila od onih što plaču,
nije se smejala
ali su niz nju lile kapi i
sjala lepota vedroga neba.
Danju se klanjala, noću je lečila
dok nije mirno pala na zemlju
uvela
zgužvana
latica
nevena

 

SUICID2

TAJNA NA USNAMA – Miladinović Sandra

TAJNA NA USNAMA Nikada zavoleti neću moći nekog ko nema u očima dušu veliku kao samo nebo nad nama…. Ostaću sama, a ne bih htela, ostaću sama !? Nikada pripasti neću nekome neobevezno što leti od dana do dana, ko nije upoznao čari sanjarenja… Ostaću sama, a ne bih htela, ostaću sama!? Nikada pevati ne … Настави са читањем “TAJNA NA USNAMA – Miladinović Sandra”

IMG_7055

TAJNA NA USNAMA

Nikada zavoleti neću moći nekog
ko nema u očima dušu veliku
kao samo nebo nad nama….
Ostaću sama, a ne bih htela, ostaću sama !?

Nikada pripasti neću nekome
neobevezno što leti od dana do dana,
ko nije upoznao čari sanjarenja…
Ostaću sama, a ne bih htela, ostaću sama!?

Nikada pevati ne mogu nikome
kome srce zveči poput dukata
ko ne zna pravu lepotu uzdaha ni dodira….
Ostaću sama, a ne bih htela, ni jednog sata!

Srce koje voli izgara od čežnje
ono i nemo stihove zbori dok ljubi….
Taj što nema tajnu na svojim usnama,
ne zna ni da uspava ni da probudi….

© Miladinović Sandra

XV FUSNOTA – USPOMENA

Žena stavlja veš na žicu- trenerice, majicu, duksericu,  džins. Pratim kako  suvo rublje opet odnosi na pranje, kači ga i suši, misleći na igru  sina raspetog o oblak iznad minskog polja.

Žena stavlja veš na žicu-

trenerice,

majicu,

duksericu, 

džins.

Pratim kako 

suvo rublje

opet odnosi na

pranje,

kači ga

i suši,

misleći na igru 

sina

raspetog o oblak

iznad minskog

polja.