И Д Е А Л И
Нема ни Сунца ни таме,
Густа је магла пала
А мене мисли маме
У царство идеала.
Идеали, моји идеали!
Најлепше песме о њој.
Због ње су многи пали,
Ево и ја идем у бој.
Ако погинем тамо,
Не стишајте песме пој,
Ставите каранфил само
Крај узглавља на гроб мој.
На спомен плочи нек` пише
Песма, волео сам стих:
„Био је и нема га више
А живео је попут свих.
Издржао часно у боју
И живети је био рад,
Љубио је земљу своју
И умро поштен и млад“.
Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74