Месец: март 2014.

Peko Laličić, Ilustrovana OSMOMARTOVSKA ČESTITKA

Peko LALIČIĆ OSMOMARTOVSKA ČESTITKA www.youtube.com/watch?v=tEIDP7oH20k ILUSTROVANIM CIKLUSOM PESAMA ,,ODE VATRI” IZ MOJE KNJIGE ,,IZGOVARAM SEBE”, SVIM DAMAMA ČESTITAM 8. MART – MEĐUNARODNI DAN ŽENA I ŽELIM SVE NAJLEPŠE U ŽIVOTU I RADU.

Peko LALIČIĆ
OSMOMARTOVSKA ČESTITKA

www.youtube.com/watch?v=tEIDP7oH20k

ILUSTROVANIM CIKLUSOM PESAMA ,,ODE VATRI”
IZ MOJE KNJIGE ,,IZGOVARAM SEBE”,
SVIM DAMAMA ČESTITAM 8. MART – MEĐUNARODNI DAN ŽENA
I ŽELIM SVE NAJLEPŠE U ŽIVOTU I RADU.

XV FUSNOTA – BLEDA KRV … Marina Adamović

Starac se nasmejao, podigao prst do čela, spustio ga, razvukao usne do zapada. Deca su ga videla. Deca su se smejala. Starac je pratio senku senku. Senke su uzvraćale radosno. Blagi pucanj, bleda krv. Jedno je dete pustilo bradu, po čelu je dlakama pisalo: “Živote, živote, i smrt ti se smeje, čuješ , gluvi ?” … Настави са читањем “XV FUSNOTA – BLEDA KRV … Marina Adamović”

Starac se nasmejao,
podigao prst do čela,
spustio ga,
razvukao usne

do
zapada.

Deca su ga videla.
Deca su se smejala.

Starac je pratio senku senku.
Senke su uzvraćale radosno.

Blagi pucanj,
bleda krv.

Jedno je dete pustilo bradu,
po čelu je dlakama pisalo:

“Živote, živote, i smrt ti se smeje,
čuješ , gluvi ?”

Da.

МАГИЈА ЈЕДНЕ МАЈКЕ – Миладиновић Сандра

МАГИЈА ЈЕДНЕ МАЈКЕ Постоје шумови који не плаше и усред саме ноћи и сенке што се у звезде кују баш као мамине очи….. Прве страхове са њом побеђујеш љубав је магија њена, уз њена крила се радо привијаш, мајка је вољена жена… Несебично ти шири руке, а срце из недара жртвовала би без размишљања, јер … Настави са читањем “МАГИЈА ЈЕДНЕ МАЈКЕ – Миладиновић Сандра”

IMG_5686

МАГИЈА ЈЕДНЕ МАЈКЕ

Постоје шумови који не плаше
и усред саме ноћи
и сенке што се у звезде кују
баш као мамине очи…..

Прве страхове са њом побеђујеш
љубав је магија њена,
уз њена крила се радо привијаш,
мајка је вољена жена…

Несебично ти шири руке,
а срце из недара
жртвовала би без размишљања,
јер ти је живот дала….

Полако како године иду
постаје твоја сенка,
у које год доба да банеш
она те брижно чека…

Чини се горда,
крије погледе и не грли више као пре,
и често заспи баш оног трена
када чује кораке те…

У њене очи настанио би се
баш васцели свет,
али је она изабрала
да прати твој први лет…

Мајка опрости чак и оно
што себи никада неби,
а њено чедо увек је дете
и када јој коса оседи….

(с) Миладиновић Сандра

MRAK — Marina Adamović

Pisala je roman  o svom  putu oko Sunca? Šta bi drugo? Šta?   Drhtala je   jer je znala   da mu  kraja    nigde nema.   Podigla je ruku, podigla ih obe i bacila tačku   na poglavlje  od lima.   Mrak.

Pisala je roman 

o svom  putu

oko Sunca?

Šta bi drugo?

Šta?

 

Drhtala je  

jer je znala

 

da

mu 

kraja 

 

nigde nema.

 

Podigla je

ruku,

podigla ih obe

i bacila tačku

 

na poglavlje 

od lima.

 

Mrak.

KOŠMAR … Marina Adamović

  KOŠMAR Celog je života bio otresit, svojeglav, beskompromisan. Postigao je puno; postigao je i Ovo: Slava i bogatstvo uzdigli su ga do trona kada se probudio naglo, bacio ključ velikog auta, kartice, čekove, a zagrlio vreću sa eurima; skočio je iz kreveta, kuće, cvetne aleje pa uleteo u hladnu, kišnu, vetrovitu noć; Uspeo je … Настави са читањем “KOŠMAR … Marina Adamović”

 

KOŠMAR
Celog je života bio otresit, svojeglav, beskompromisan.
Postigao je puno; postigao je i Ovo:
Slava i bogatstvo uzdigli su ga do trona kada se probudio naglo,
bacio ključ velikog auta, kartice, čekove, a zagrlio vreću sa eurima;
skočio je iz kreveta, kuće, cvetne aleje pa uleteo u
hladnu,
kišnu,
vetrovitu
noć;
Uspeo je da zadrži dah nakon hiljadu metara trke i sudara sa realnom slikom košmara.
Prosjak od voska je pružio ruke, ne zbog poklona, ne, već da bi mu obrisao krv sa čela i rasklopio memljive usne:
“Sine, sine, daćemo sve onim još niže, meni si dovoljan ti,
hvala, hvala, hvala.

Dinarski kod ( besmislen kod rijeci )

Od cega sam sazdana pitas ? Eh…dragi moj… svega tu ima i vazduha i vatre i dima po koji oblak kisni nesto od svakog okeana kap juznih mora mnogo vjetra u kosi dok u srcu bura oluju nosi… Sloj zemlje praiskona posut kamenom dinarskog gorja puno olova dio divljih suma trag pokosenih livada i jos … Настави са читањем “Dinarski kod ( besmislen kod rijeci )”

Od cega sam sazdana pitas ?
Eh…dragi moj…
svega tu ima
i vazduha
i vatre
i dima
po koji oblak kisni
nesto od svakog okeana
kap juznih mora
mnogo vjetra u kosi
dok u srcu bura oluju nosi…

Sloj zemlje praiskona
posut kamenom dinarskog gorja
puno olova
dio divljih suma
trag pokosenih livada
i jos se tu nadje
oreol od proljeca
sto mirise na kasno ljeto
utkano u koracima svih jesenjih boema
sto se gube u zaledju
hladnih zimskih poema…

Da…svega ima…
i srece
i zuci
i cemera
i zadnji sloj
prkosno stoji
posut pepelom spaljenog sjecanja
na kocki crnog mermera
od nekog ruza zaboravljena
ironijom svijeca dogorjela
sladunjav miris tamjana…

I…iznad svega…
pregrst nemarno rasutih slova
koja mozes da slozis
u besmislen kod rijeci
i odgovor na tvoje pitanje
samo ce ti se reci…
u besmislu se ionako
dragi moj…smisao krije…

SASVIM SAM POSEBNA — Marina Adamović

Sasvim sam posebna osoba. To ne mislim tek onako. Ne. Jesam vrlo osobena. Volim ono što niko ne voli. Ne volim ono što vole svi. I vi znate da sam izuzetna, ali ne usuđejet se to i priznati. Jednoga dana, s prijateljicom sam išla na vrlo važno mesto okupljanja. Počela je kiša, vetar…(milina) kao svake … Настави са читањем “SASVIM SAM POSEBNA — Marina Adamović”

Sasvim sam posebna osoba.
To ne mislim tek onako. Ne. Jesam vrlo osobena.
Volim ono što niko ne voli. Ne volim ono što vole svi.
I vi znate da sam izuzetna, ali ne usuđejet se to i priznati.
Jednoga dana, s prijateljicom sam išla na vrlo važno mesto okupljanja. Počela je kiša, vetar…(milina) kao svake jeseni.
Ona je postala mrzovoljna, tamna i suvoparna.
Ja sam plakala kao oblak iznad naših razdvojenih glava; ne zbog njenog stanja (sama je kriva što je tako nepristupačna) već zato što sam rekla oblaku
” Isplači se u mojim očima, imaću o čemu pisati, a ti ćeš se opustiti i smiriti, važi?”
Pristao je i poslao mi tečnu osobinu prijateljske povezanosti.
Ja sam osoba s osobinom svojevrsne osobenosti.
Nje se ne sećeam više a vole je svi.
Vrlo teško me je shvatiti iz gore navedene osobine osobe u sobi koja je
zapravo
oblak jesenjeg pljuska mladosti.

AFORIZAM

Kazu idu bolji dani Vise necemo stezati kais Obezbedili su nam tregere. Pesma nas je odrzala Zato je sve vise ulicnih sviraca Da bi preziveli. Srbija je ostvarila san Dobila je more…nezaposlenih. Nekad se zivelo od tackica Danas…od minusa.

Kazu idu bolji dani
Vise necemo stezati kais
Obezbedili su nam tregere.

Pesma nas je odrzala
Zato je sve vise ulicnih sviraca
Da bi preziveli.

Srbija je ostvarila san
Dobila je more…nezaposlenih.

Nekad se zivelo od tackica
Danas…od minusa.

PRAZNA STOLICA — Marina Adamović

  U sumraku sam pred ogledalom češljam sliku koju vidim ona se smeje dvolično umiljava dobacuje mi pramen kroz pletenicu pa dva oka, preko svake usne dugo sedim i pitam se ko to češlja one uspomene?

 

U sumraku sam
pred
ogledalom

češljam sliku koju

vidim

ona se smeje
dvolično umiljava

dobacuje mi
pramen kroz
pletenicu
pa dva oka,
preko svake usne

dugo sedim
i pitam se

ko to češlja one uspomene?