Добродошли!
Bas kad pomislih, bura je gotova, more umorno talase odmara. Brodolom strasni desi se tada. Ostade ladja slomljena, mlada. Vetar joj sada poji opelo… Talasi hladni pokrili telo skrhano, lomno i napusteno; trazi spokojno mesto skriveno. Trazi odmor od bure gadne. Zeli da zatvori oci hladne, da usni san dugi u noci. Da srecu sanja, … Настави са читањем “OPELO”
Bas kad pomislih, bura je gotova,
more umorno talase odmara.
Brodolom strasni desi se tada.
Ostade ladja slomljena, mlada.
Vetar joj sada poji opelo…
Talasi hladni pokrili telo
skrhano, lomno i napusteno;
trazi spokojno mesto skriveno.
Trazi odmor od bure gadne.
Zeli da zatvori oci hladne,
da usni san dugi u noci.
Da srecu sanja, da li ce moci?
Da li ce moci uz sum mora
da se odmori dusa umorna?
Da nadje spokoja, da nadje mira…
Dok vetar lagano opelo svira.
ЗАМИСЛИ Стајала је поред прозора, замишљена као зора пред новим даном, погледом упртим у небо, у вечну слободу. Пришао сам јој полако, нежно је загрливши рекао сам: Замисли, затвори очи и замисли, да је све у овом тренутку стало, и аутомобили и људи, и земља је престала да се окреће. Замисли да је све постало … Настави са читањем “ZAMISLI-SASA ZBILJIC”
ЗАМИСЛИ
Стајала је поред прозора,
замишљена као зора
пред новим даном,
погледом упртим у небо,
у вечну слободу.
Пришао сам јој полако,
нежно је загрливши
рекао сам:
Замисли, затвори очи и замисли,
да је све у овом тренутку стало,
и аутомобили и људи,
и земља је престала да се окреће.
Замисли да је све постало невидљиво,
да не постоји ништа само до нас самих.
Ти имаш мене, ја имам тебе.
Замисли да је све ово само сан,
сањамо ћутке, прибијени једно уз друго,
замисли да лебдимо, јер не постоји тло,
носи нас вихор, ми се не одупиремо,
осећам слободу уз тебе а ти уз мене.
Замисли да је овај тренутак вечност,
ти си вечна у мојим очима,
ја сам вечан у твојим очима.
Замисли да нам усне отварају неки нови свет,
свет тајни, љубави, магије, чаролије.
Замисли да не замишљаш више,
да не замишљам више,
и да је све стварност,
и сваког дана слушаш моје речи:
волим те као сунце после кише.
U mojim snovima je uvek odsjaj žurbe, nikad nisam sanjao noć! Svaki komadić sna prožima dnevna škrinja gomila istih neprospavanih poraza knjige koje su ostavljene za hladne noći bez nadanja, ideja koja zanosi duh i um salon iz lekcije ljupkih osmeha uštimovana seansa skupo preplaćenih osmeha bez snage da odleprša u nijansu bele surova java … Настави са читањем “Komadić sazrevanja – Aleksandar Jakšić”
U mojim snovima je uvek odsjaj žurbe,
nikad nisam sanjao noć!
Svaki komadić sna prožima dnevna škrinja
gomila istih neprospavanih poraza
knjige koje su ostavljene za hladne noći
bez nadanja, ideja koja zanosi duh i um
salon iz lekcije ljupkih osmeha
uštimovana seansa skupo preplaćenih osmeha
bez snage da odleprša u nijansu bele
surova java sa izgužvanim opomenama
da jedino izbor vodi do cilja
odluka koja hita ka budućem…
glava je prazna čaša u vitrini
izglačana zdravica zahteva snažnu reč!
Buđenje iz stidljivosti
sa pogledom dečaka sa male mature.