ПРОЛЕЋНЕ РИМЕ
Месец је млад као барка
отпловио у праскозорје…
Нисам ни сањала да ватрометом
пролећно јутро празнично зове…
Нисам приметила да штипкају ме
ови весели докоњаци,
први, страстима обојени, заводљиви
стари знанци….
Лавеж ме паса тргну напрасно,
одакле да кришом посматрам све,
те сјајне момке што се шепуре,
те пауне раздрагане…..
Ах, свуда хоће да завире
уходе тек пробуђене гране
Како неопажено да обманем
те виртоузне враголане….?!
Немам времена за детаљне планове,
до сада у томе нисам успела
непослушни су као таласи
можда баш зато да бих одустала?!
И успела сам овога пута
у зеленој хаљини од бајне свиле
са наочарима и шеширом
уткана кроз пролећне риме!
(C) Mиладиновић Сандра