АМОРЕ МИО…
Волим те онако бескрајно лудо
волим те ватра се у мени скрива
волим те, о зар је неко чудо
то што осећам и што сам жива….
Волим те, речи су непотребне
тако је сувишно све овог трена
волим те и нека су сенке сетне
реком у мени плови жена….
Ту на твојим уснама сванућа трају
без знакова да ће икада проћи
два даха у једно када се споје
знак је вечности, а не немоћи….
Зато,поклони ми овај трен под небом
обданицу или ноћ, ма ко би бирао…
али свим бићем будимо једно,
аморе мио тишини би пријало….
Ништа не тражим осим чистоте
плавог и ведрог неба пролећног,
за вечност у крају ока што кријем,
зна стража таме тихог, а опречног….
Растанимо се без довиђења
нек небо отворено остане над нама,
ВОЛИМ ТЕ – разбијаш тишину речима….
Не, није тешко што остајем сама…
ЧЕКАМ ТЕ !!!!!!
© Миладиновић Сандра