Дан: 2. март 2014.

Dinarski kod ( besmislen kod rijeci )

Od cega sam sazdana pitas ? Eh…dragi moj… svega tu ima i vazduha i vatre i dima po koji oblak kisni nesto od svakog okeana kap juznih mora mnogo vjetra u kosi dok u srcu bura oluju nosi… Sloj zemlje praiskona posut kamenom dinarskog gorja puno olova dio divljih suma trag pokosenih livada i jos … Настави са читањем “Dinarski kod ( besmislen kod rijeci )”

Od cega sam sazdana pitas ?
Eh…dragi moj…
svega tu ima
i vazduha
i vatre
i dima
po koji oblak kisni
nesto od svakog okeana
kap juznih mora
mnogo vjetra u kosi
dok u srcu bura oluju nosi…

Sloj zemlje praiskona
posut kamenom dinarskog gorja
puno olova
dio divljih suma
trag pokosenih livada
i jos se tu nadje
oreol od proljeca
sto mirise na kasno ljeto
utkano u koracima svih jesenjih boema
sto se gube u zaledju
hladnih zimskih poema…

Da…svega ima…
i srece
i zuci
i cemera
i zadnji sloj
prkosno stoji
posut pepelom spaljenog sjecanja
na kocki crnog mermera
od nekog ruza zaboravljena
ironijom svijeca dogorjela
sladunjav miris tamjana…

I…iznad svega…
pregrst nemarno rasutih slova
koja mozes da slozis
u besmislen kod rijeci
i odgovor na tvoje pitanje
samo ce ti se reci…
u besmislu se ionako
dragi moj…smisao krije…

SASVIM SAM POSEBNA — Marina Adamović

Sasvim sam posebna osoba. To ne mislim tek onako. Ne. Jesam vrlo osobena. Volim ono što niko ne voli. Ne volim ono što vole svi. I vi znate da sam izuzetna, ali ne usuđejet se to i priznati. Jednoga dana, s prijateljicom sam išla na vrlo važno mesto okupljanja. Počela je kiša, vetar…(milina) kao svake … Настави са читањем “SASVIM SAM POSEBNA — Marina Adamović”

Sasvim sam posebna osoba.
To ne mislim tek onako. Ne. Jesam vrlo osobena.
Volim ono što niko ne voli. Ne volim ono što vole svi.
I vi znate da sam izuzetna, ali ne usuđejet se to i priznati.
Jednoga dana, s prijateljicom sam išla na vrlo važno mesto okupljanja. Počela je kiša, vetar…(milina) kao svake jeseni.
Ona je postala mrzovoljna, tamna i suvoparna.
Ja sam plakala kao oblak iznad naših razdvojenih glava; ne zbog njenog stanja (sama je kriva što je tako nepristupačna) već zato što sam rekla oblaku
” Isplači se u mojim očima, imaću o čemu pisati, a ti ćeš se opustiti i smiriti, važi?”
Pristao je i poslao mi tečnu osobinu prijateljske povezanosti.
Ja sam osoba s osobinom svojevrsne osobenosti.
Nje se ne sećeam više a vole je svi.
Vrlo teško me je shvatiti iz gore navedene osobine osobe u sobi koja je
zapravo
oblak jesenjeg pljuska mladosti.