Добродошли!
Борислава Дворанац, ПРОНАЂИ МЕ Данас небо парфемише траву олуја мирише данас ме нећеш наћи магла тражи пут до прозора мог летим у сунчане долине чека ме господар сна ___________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац,
ПРОНАЂИ МЕ
Данас небо
парфемише
траву
олуја мирише
данас ме
нећеш наћи
магла тражи пут
до прозора мог
летим
у сунчане долине
чека ме
господар сна
___________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Пеко Лаличић ПАЛИМО ВАТРЕ ЉУБАВИ ЗАЉУБЉЕНИК САМ У ЉУДЕ, ПТИЦЕ И ВОДЕ које ме у песме воде. То сам и јуче знао, зато сам и певао. ЗАТО И ПЕВАМ. Но, ипак се питам ко сам и ко су они којима је то важно и знају ли зашто им је важно?! До јуче бејасмо НЕКО, а … Настави са читањем “Пеко Лаличић, ПАЛИМО ВАТРЕ ЉУБАВИ”
Пеко Лаличић
ПАЛИМО ВАТРЕ ЉУБАВИ
ЗАЉУБЉЕНИК САМ У ЉУДЕ,
ПТИЦЕ И ВОДЕ
које ме у песме воде.
То сам и јуче знао,
зато сам и певао.
ЗАТО И ПЕВАМ.
Но, ипак се питам ко сам
и ко су они којима је то важно
и знају ли зашто им је важно?!
До јуче бејасмо НЕКО,
а везиваше нас ЉУБАВ, песма и много шта.
Данас је видљива ЗАБЛУДА,
а ми смо постали НИКО,
НЕ ЗНАМ КО и
НЕ ЗНАМ ШТА –
достојна н е г а ц и ј а ч о в е к а.
Такви ни себе нисмо достојни. Сувишни смо
све док долазнике не дочекују песма и нада,
док палимо ватре које НИСУ ВАТРЕ ЉУБАВИ.
_____________________________________________
(,,Сунце у откопу”, из циклуса ,,Отпор лудости”
ИП ,,Терција” Бор и Д.О.О. Рудник бакра Мајданпек,
Бор 2012.)
Odjednom struna vetra me nosi kao gost na svačijoj zemlji topli zagrljaj mladosti gole ruke vetar mame borba svetla i tame dok dan se otkriva pod senkom tonućeg mira talasi kao dirke klavira nose me preko planinske vrleti verujem da ću smeti na prozor neba kucati po tuđim gradovima se potucati znati zbog čega tragati … Настави са читањем “Nesanica u rečima – Aleksandar Jakšić”
Odjednom struna vetra me nosi
kao gost na svačijoj zemlji
topli zagrljaj mladosti
gole ruke vetar mame
borba svetla i tame
dok dan se otkriva
pod senkom tonućeg mira
talasi kao dirke klavira
nose me preko planinske vrleti
verujem da ću smeti
na prozor neba kucati
po tuđim gradovima se potucati
znati zbog čega tragati
na prašnjavim stazama
stope u vetar otisnuti
i par reči sa uzdahom promucati
da zadovoljim duhovnu glad.
Moje drage noći
kao kolevka mladosti
uljuljkuje me vera koju nosim
zanos izgrebane stvarnosti
pod nogama talasi su zaspali
biserne školjke zevaju
svetlucaju zvezde u našim srcima
dok čekamo novi dan
puni razloga i želje
džepovima teškim od nade
da sve što nam treba imamo sad.
Борислава Дворанац Л Е Т Шашаво моје звезде ти лепо стоје и месеца сјај ветар се шћућури у наручју твом препусти се полети плаветнило је у наручју мом ___________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.
Борислава Дворанац
Л Е Т
Шашаво моје
звезде ти
лепо стоје
и месеца сјај
ветар се шћућури
у наручју твом
препусти се
полети
плаветнило је
у наручју мом
___________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.
Пеко Лаличић Д А Ј Е . . . Да је Његош жив, претурао би се у гробу. Да је жив Карађорђе, не би нас било које-куде. Да је жив књаз Милош, било би више чобана а мање свињарија. Да је Тито жив, живога би га од блата правили. Да је жив Слоба, неко не … Настави са читањем “Пеко Лаличић, ДА ЈЕ . . .”
Пеко Лаличић
Д А Ј Е . . .
Да је Његош жив,
претурао би се у гробу.
Да је жив Карађорђе,
не би нас било које-куде.
Да је жив књаз Милош,
било би више чобана а мање свињарија.
Да је Тито жив,
живога би га од блата правили.
Да је жив Слоба,
неко не би смео да вас бије осим његове полиције.
Да је Сизиф био Србин,
изабрали би га за доживотног председника државе.
Да није Европске уније,
ми бисмо нашли други безвезни циљ.
Да није ове власти,
други би нас водали у суноврат.
Да није шта јесте,
паметни би били на власти.
Да нисмо ми овце,
не би нам само пред изборе
председнички кандидати залазили у штале.
Да нисмо ми овце,
имали бисмо мање говеда на власти.
Пеко Лаличић
Ш А П А Т – Борислава Дворанац Цветом љубим несигурно пиле велико дете топим се у музици гласа ноћима данима плешем НА ДРУГОЈ АДРЕСИ – Даница Рајковић По каменитој калдрми, звече кораци моји, поглед излоге шара и чежњом небо боји. Пробијају се сунчеви зраци, кроз крошњасто дрвеће, стисле се … Настави са читањем “Pesme nedelje Juna 2013 bira – Lepa Simic”
Ш А П А Т – Борислава Дворанац
Цветом
љубим
несигурно пиле
велико дете
топим се
у музици гласа
ноћима
данима
плешем
НА ДРУГОЈ АДРЕСИ – Даница Рајковић
По каменитој калдрми,
звече кораци моји,
поглед излоге шара
и чежњом небо боји.
Пробијају се сунчеви зраци,
кроз крошњасто дрвеће,
стисле се куће са балконима,
обојене ко разнобојно цвеће.
Кривудају улице градске,
са једне на другу страну,
сандале стежу ноге,
ослушкујем себе саму.
Понека сирена засвира
и срце ми патњом следи,
на раскрсници стара кућа,
а успомена моја не бледи.
Живео је он некад ту
и сањао своје снове,
гледао заласке сунца,
и меркао путеве нове.
Накривила се сад стара кућа,
понеки цреп путању направи,
у дворишту цветала коприва,
својим додиром мени се јави.
Мирис старе липе
прави на души сенке,
вртећи прошле слике
и чежњу зелене смреке.
Двориште зеленилом теши
док шапуће приче прохујале…
Он станује на другој адреси,
ја још живим успомене одзујале.
© Даница Рајковић
TAJNI VEO – Stankovic Gorica
U zgužvanoj ćutnji
glas ponekad vrisne
na putu ka slutnji
i kamen presvisne.
Sa torbakom studi
sleđen pogled tinja
udaraju grudi
u nebesa sinja.
Gorka su mi usta
tuga oči slika
želja mi je pusta
sudbina me čika.
Ponekad iz tela
proleće izraste
ispod tajnog vela
sa drhtajem laste.
Stankovic Gorica
Nemam puno vremena – Marina Adamaovic
Ne
nemam puno
vremena—
treba sakupiti
zvezde
sklopiti sve oblake
uspavati Mesec
o!
i sijaset tog—
uglancati Sunce
naučiti dugu kako biti
most
a da ne pomisli –
neću biti pod
ne –
nemam ga stvarno dosta i za
s
m
r
t
njoj ću dati igračke
dan
čičak
i
smeh
ttp://stihomgovorim.com/autori8.html h
Bilo je to dana … svejedno je da li pre ili nakon ponoći ali jeste bilo je ne sećam se kako to da se ne sećam baš ničega- bih-al’ čega?čega? potvrđujem- deslo se popgledom je obletela ONU vasionu zatim ju je sažela u nihil-ništa-rien pokušavam razjasniti neobičnu pojavu ali ne… nešto mi to ne dâ … Настави са читањем “ONA VASI-ONA — Marina Adamović”
Bilo je to dana …
svejedno je
da li pre
ili
nakon
ponoći
ali
jeste
bilo je
ne sećam se kako to da se
ne sećam baš ničega-
bih-al’
čega?čega?
potvrđujem-
deslo se
popgledom je obletela ONU vasionu
zatim ju je sažela u
nihil-ništa-rien
pokušavam
razjasniti
neobičnu
pojavu
ali
ne…
nešto mi to
ne dâ
ONA?
mahovina, trnje?
hvala-hvala-hvala
mama,
smrt je spas
a umiranje –
to je
ONO što si sažela
tama
ispod
kapaka
naslućujem
setiću se kad i ja
spoznam vasiONU
da
a sada – igram se sa zvezdama-
i one ništa ne pamte – evo –
svetlucaju – ne!
hvala vam za sve
h
z
s h z sssssssssssssssss
kamin(g)ssssssssss
МЕГДАН Ja бих тебе не груди спустила као букет ружа мирисавих, и заспала опијена тобом, заполовила морем насмејаних…. Тај белутак среће да ноћ траје, вреднији је од хиљаду нити, што се плету кроз савест немирну, док се питам шта ће сутра бити…. Снови пусти недају ми мира, топла рука што ме одхранила, куле душом увек … Настави са читањем “МЕГДАН – Миладиновић Сандра”
МЕГДАН
Ja бих тебе не груди спустила
као букет ружа мирисавих,
и заспала опијена тобом,
заполовила морем насмејаних….
Тај белутак среће да ноћ траје,
вреднији је од хиљаду нити,
што се плету кроз савест немирну,
док се питам шта ће сутра бити….
Снови пусти недају ми мира,
топла рука што ме одхранила,
куле душом увек вредно гради,
васпитање јаче је од глади…
На мегдану док снагу вагају,
корак напред, два корака назад…
Ја бих тебе на груди спустила,
ти ме љуби да не мислим вазда….
Анђео си што ми звезде сазда….
(c) Миладиновић Сандра
