Živela je u gradu koji nije pamtio ljude,
u ulici koja je skrivala rastanke.
Živela je sama,
sa bolnom željom u grudima
i pod molitvama rodnog kraja,
koji je uvek isticala pred tuđim svetom.
Ovde je niko nije poznavao,
sasvim dovoljno da bude nešto drugo
igrala se sa tuđim ubeđenjima
previše mlada da bi imala svoja.
Laskala je samoj sebi da nije samo jedna od mnogih
da svo to davanje je premala cena
za sjaj, raskoš…
pokorna većoj ideji, koja je izabrala baš nju.
Živela je sama.
Okovana mislima o slobodi,
u gradu koji nije pamtio ljude
gde zadnja uspomena,
uvek ima ritam njenih koraka
i sa strepnjom od rastanka.
