Добродошли!
TAJNI VEO U zgužvanoj ćutnji glas ponekad vrisne na putu ka slutnji i kamen presvisne. Sa torbakom studi sleđen pogled tinja udaraju grudi u nebesa sinja. Gorka su mi usta tuga oči slika želja mi je pusta sudbina me čika. Ponekad iz tela proleće izraste ispod tajnog vela sa drhtajem laste. Stankovic Gorica
TAJNI VEO
U zgužvanoj ćutnji
glas ponekad vrisne
na putu ka slutnji
i kamen presvisne.
Sa torbakom studi
sleđen pogled tinja
udaraju grudi
u nebesa sinja.
Gorka su mi usta
tuga oči slika
želja mi je pusta
sudbina me čika.
Ponekad iz tela
proleće izraste
ispod tajnog vela
sa drhtajem laste.
Stankovic Gorica
Ne nemam puno vremena— treba sakupiti zvezde sklopiti sve oblake uspavati Mesec o! i sijaset tog— uglancati Sunce naučiti dugu kako biti most a da ne pomisli – neću biti pod ne – nemam ga stvarno dosta i za s m r t njoj ću dati igračke dan čičak i smeh kamin(n)gs
Ne
nemam puno
vremena—
treba sakupiti
zvezde
sklopiti sve oblake
uspavati Mesec
o!
i sijaset tog—
uglancati Sunce
naučiti dugu kako biti
most
a da ne pomisli –
neću biti pod
ne –
nemam ga stvarno dosta i za
s
m
r
t
njoj ću dati igračke
dan
čičak
i
smeh
kamin(n)gs
Где да нађем речи да опишем тебе да у песму ставим све што одвећ јеси очи, усне, косу због којих ми зебе ово срце лудо што му се ти здеси Где да нађем боје, да небо обојим твојим слатким ликом у слику га претворим и у груди ставим да га собом носим са све душом … Настави са читањем “ГДЕ ДА НАЂЕМ…”
Где да нађем речи
да опишем тебе
да у песму ставим
све што одвећ јеси
очи, усне, косу
због којих ми зебе
ово срце лудо
што му се ти здеси
Где да нађем боје,
да небо обојим
твојим слатким ликом
у слику га претворим
и у груди ставим
да га собом носим
са све душом твојом
и ногама босим
Где да цвеће нађем,
да ти га поклоним
што на тебе
сјутром замирише
да га дишем
док те жарко волим
сваким даном
све више и више…
Братислав Богдановић
АКО ЈЕ ГРЕХ… Ako jе грех што волим и волећу, па макар и неузвраћено било?! Што волела сам душом свом!? То што против лажи не могу, већ време… Ако је то за људе зло?…… Пустићу да све киша спере, и дуге хладне и оштре зиме…. Пустићу да прође време, што гута све пред собом, а, … Настави са читањем “АКО ЈЕ ГРЕХ…- Миладиновић Сандра”
АКО ЈЕ ГРЕХ…
Ako jе грех што волим и волећу,
па макар и неузвраћено било?!
Што волела сам душом свом!?
То што против лажи не могу, већ време…
Ако је то за људе зло?……
Пустићу да све киша спере,
и дуге хладне и оштре зиме….
Пустићу да прође време,
што гута све пред собом,
а, болно бреме баца у црне рупе космоса,
без трага….
Ја тако ситна да се не видим,
ја тако небитна сам знам,
али, један мој искрен осмех са усана,
сузама многим биће крај….
Волела бих да замном певају,
да замном играју и да се веселе,
где сам ја падала да птице певају,
и да цветају руже црвене….
© Миладиновић Сандра
Peko Laličić MOJ AFORIZAM SVA NAŠA ČUDA TRAJU TRI DANA, A POSLE SE KONTINUIRANO PONAVLJAJU.
Peko Laličić
MOJ AFORIZAM
SVA NAŠA ČUDA TRAJU TRI DANA,
A POSLE SE KONTINUIRANO PONAVLJAJU.
Борислава Дворанац К Л О Н Покорна правим чудовиште у огледалцу лик клона униформисаног и бледог привиклог на бол захваљујем Богу што то нисам ја али где сам и шта учиних себи ____________________________ (,,Ишчезли људи”, Бранково коло”, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац
К Л О Н
Покорна
правим чудовиште
у огледалцу
лик клона
униформисаног
и бледог
привиклог
на бол
захваљујем
Богу
што то
нисам ја
али где сам
и шта учиних себи
____________________________
(,,Ишчезли људи”, Бранково коло”,
Сремски Карловци, 2012.)
Zaludna nada . Bez tebe mila, dugi su časi, kroz mukle noći kojim nema kraja, i samo nada: Hoće li glasi, odnosi mi pogled put zvijezda sjaja. . Hoće li glase donijeti zvijezde, da si još sama i da mi se nadaš, da tvoje misli mome srcu jezde i da bar malo, ti za mnome … Настави са читањем “Zaludna nada – Miro Beribaka”
Zaludna nada
.
Bez tebe mila, dugi su časi,
kroz mukle noći kojim nema kraja,
i samo nada: Hoće li glasi,
odnosi mi pogled put zvijezda sjaja.
.
Hoće li glase donijeti zvijezde,
da si još sama i da mi se nadaš,
da tvoje misli mome srcu jezde
i da bar malo, ti za mnome stradaš.
.
Kô što moje misli, sa tobom su uvijek,
i bore se s olujama da te ne izgube,
pronoseć’ sa sobom moga krika jek,
i nadu da će usne, iznova da ljube.
.
Al’ to nije nada, nego treptaj bolan,
razaznajem gdje sam, kad pokrijem oči,
pa poražen zovem svirce do svog stola
i snenog kelnera, da još rakije natoči…
.
Onda kitim svirce da mi pjesmu poju,
pjesmu o ljubavi, koje više nije,
da mi pjesmom udijele utjehu pokoju,
i zagriju srce, što za tobom bije!
.
Kad se noć povuče, nestane i nada,
ostavlja me samog…,
da me zore studen polagano trijezni,
samo jedna suza, dok niz obraz pada,
kazuje mi jetko…,
-sve bile su laži, samo pusti sni-!
.
Miro Beribaka
Peko Laličić PONEKAD POŽELIM Ponekad poželim da na nebu spim i postelju delim sa zvezdama svim. Ponekad poželim da se sa Suncem nadmećem i lepotu da delim s vama i prolećem. Ponekad bih da mi sestra bude neka zvezda i Mesec brat da mi bude i da se svet pretvori u topla gnezda za sve … Настави са читањем “Peko Laličić, PONEKAD POŽELIM”
Peko Laličić
PONEKAD POŽELIM
Ponekad poželim
da na nebu spim
i postelju delim
sa zvezdama svim.
Ponekad poželim
da se sa Suncem nadmećem
i lepotu da delim
s vama i prolećem.
Ponekad bih da mi sestra bude neka zvezda
i Mesec brat da mi bude
i da se svet pretvori u topla gnezda
za sve biljke, životinje i ljude.
________________________________________________
(A fotografija je iz vremena nastanka ove pesme)
ДОВИЂЕЊА! Ако кроз буре и падове, изађеш коначно на сунчану обалу, и капљице воде и зноја се сливају, а, кроз трепавице дуге се преливају, па као да тек си рођен, а, ипак живот ти је мања тајна! Обучен у нове хаљине сазнања, твоја сен је често испред тебе… Иако је некада већа, некада мања, славе … Настави са читањем “ДОВИЂЕЊА! – Миладиновић Сандра”
ДОВИЂЕЊА!
Ако кроз буре и падове,
изађеш коначно на сунчану обалу,
и капљице воде и зноја се сливају,
а, кроз трепавице дуге се преливају,
па као да тек си рођен,
а, ипак живот ти је мања тајна!
Обучен у нове хаљине сазнања,
твоја сен је често испред тебе…
Иако је некада већа, некада мања,
славе те пространства и небу си драг,
на путу си избављења до краја,
од рођења…..
И сада продужи путниче намерниче
покоран, а поносан….
Довиђења!
© Миладиновић Сандра