МЕГДАН – Миладиновић Сандра

МЕГДАН

Ja бих тебе не груди спустила
као букет ружа мирисавих,
и заспала опијена тобом,
заполовила морем насмејаних….

Тај белутак среће да ноћ траје,
вреднији је од хиљаду нити,
што се плету кроз савест немирну,
док се питам шта ће сутра бити….

Снови пусти недају ми мира,
топла рука што ме одхранила,
куле душом увек вредно гради,
васпитање јаче је од глади…

На мегдану док снагу вагају,
корак напред, два корака назад…
Ја бих тебе на груди спустила,
ти ме љуби да не мислим вазда….

Анђео си што ми звезде сазда….

(c) Миладиновић Сандра