Bilo je to dana …
svejedno je
da li pre
ili
nakon
ponoći
ali
jeste
bilo je
ne sećam se kako to da se
ne sećam baš ničega-
bih-al’
čega?čega?
potvrđujem-
deslo se
popgledom je obletela ONU vasionu
zatim ju je sažela u
nihil-ništa-rien
pokušavam
razjasniti
neobičnu
pojavu
ali
ne…
nešto mi to
ne dâ
ONA?
mahovina, trnje?
hvala-hvala-hvala
mama,
smrt je spas
a umiranje –
to je
ONO što si sažela
tama
ispod
kapaka
naslućujem
setiću se kad i ja
spoznam vasiONU
da
a sada – igram se sa zvezdama-
i one ništa ne pamte – evo –
svetlucaju – ne!
hvala vam za sve
h
z
s h z sssssssssssssssss
kamin(g)ssssssssss
