Мјери трен у коме крошња жели да буде
Тек зелена свјетлост што жилама коријењем
Листом и груменом земље помно премјерава људе
Кад усамљен на врху свог клатна
Самог себе мисли у потоње сате
К’о сликар у празном остављен без платна
Слика сопствену дјецу њихове црне кости
Да у вјечност с врха ријечи викне „Опрости! “
Хронос биљојед
Мјери трен у коме крошња жели да буде Тек зелена свјетлост што жилама коријењем Листом и груменом земље помно премјерава људе Кад усамљен на врху свог клатна Самог себе мисли у потоње сате К’о сликар у празном остављен без платна Слика сопствену дјецу њихове црне кости Да у вјечност с врха ријечи викне „Опрости! “ … Настави са читањем “Хронос биљојед”
