Хронос биљојед

Мјери трен у коме крошња жели да буде Тек зелена свјетлост што жилама коријењем Листом и груменом земље помно премјерава људе Кад усамљен на врху свог клатна Самог себе мисли у потоње сате К’о сликар у празном остављен без платна Слика сопствену дјецу њихове црне кости Да у вјечност с врха ријечи викне „Опрости! “ … Настави са читањем “Хронос биљојед”

Мјери трен у коме крошња жели да буде
Тек зелена свјетлост што жилама коријењем
Листом и груменом земље помно премјерава људе
Кад усамљен на врху свог клатна
Самог себе мисли у потоње сате
К’о сликар у празном остављен без платна
Слика сопствену дјецу њихове црне кости
Да у вјечност с врха ријечи викне „Опрости! “

Miroslava Odalovic

Heraklit Fr.36

(Dušama je smrt da postanu voda, a vodi smrt da postanu zemlja.Pa ipak, od zemlje postaje voda, a od vode duša) Ljudski sati kaplju kao kišne kapi Po krovovima misli kao kišne misli Ljudski sati misle zidovima misli Kišom zid kad slikaju ljudske misli slivaju Zamah prvi drugi sveg plivanja ljudskog Površinom neba u oblake … Настави са читањем “Heraklit Fr.36”

(Dušama je smrt da postanu voda, a vodi smrt da postanu zemlja.Pa ipak, od zemlje postaje voda, a od vode duša)

Ljudski sati kaplju kao kišne kapi
Po krovovima misli kao kišne misli
Ljudski sati misle zidovima misli
Kišom zid kad slikaju ljudske misli slivaju
Zamah prvi drugi sveg plivanja ljudskog
Površinom neba u oblake prolazne
Ljudske misli broje ljudski sati kaplju
Upiće ih zemlja krst drvo da zaliju
Upiće ih korjen krošnje da se otvore
Krošnje glave iznad zemlje ka oblaku sata
Puzavice ruke uz zid pa do krova
Ljudske misli ljudskih kiša
Podno neba ispariće
Duše vlažne bremenite
Podno kiša potonuće
Usred kapi podno sebe
Ljudska duša ostariće

Miroslava Odalovic

Борислава Дворанац, САЊИВИ ВЕТАР

Борислава Дворанац САЊИВИ ВЕТАР Појем ока ветру дајем дах косом га прекривам испуњавам сне длан длану шапуће да чекам да сниваш да снивам дођи цветом заплеши ________________________________ (Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)

Борислава Дворанац

САЊИВИ ВЕТАР

Појем ока
ветру дајем
дах

косом га
прекривам
испуњавам сне

длан длану
шапуће
да чекам
да сниваш
да снивам

дођи
цветом
заплеши
________________________________
(Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Boba,VI 2013. +++