Ш А П А Т – Борислава Дворанац
Цветом
љубим
несигурно пиле
велико дете
топим се
у музици гласа
ноћима
данима
плешем
НА ДРУГОЈ АДРЕСИ – Даница Рајковић
По каменитој калдрми,
звече кораци моји,
поглед излоге шара
и чежњом небо боји.
Пробијају се сунчеви зраци,
кроз крошњасто дрвеће,
стисле се куће са балконима,
обојене ко разнобојно цвеће.
Кривудају улице градске,
са једне на другу страну,
сандале стежу ноге,
ослушкујем себе саму.
Понека сирена засвира
и срце ми патњом следи,
на раскрсници стара кућа,
а успомена моја не бледи.
Живео је он некад ту
и сањао своје снове,
гледао заласке сунца,
и меркао путеве нове.
Накривила се сад стара кућа,
понеки цреп путању направи,
у дворишту цветала коприва,
својим додиром мени се јави.
Мирис старе липе
прави на души сенке,
вртећи прошле слике
и чежњу зелене смреке.
Двориште зеленилом теши
док шапуће приче прохујале…
Он станује на другој адреси,
ја још живим успомене одзујале.
© Даница Рајковић
TAJNI VEO – Stankovic Gorica
U zgužvanoj ćutnji
glas ponekad vrisne
na putu ka slutnji
i kamen presvisne.
Sa torbakom studi
sleđen pogled tinja
udaraju grudi
u nebesa sinja.
Gorka su mi usta
tuga oči slika
želja mi je pusta
sudbina me čika.
Ponekad iz tela
proleće izraste
ispod tajnog vela
sa drhtajem laste.
Stankovic Gorica
Nemam puno vremena – Marina Adamaovic
Ne
nemam puno
vremena—
treba sakupiti
zvezde
sklopiti sve oblake
uspavati Mesec
o!
i sijaset tog—
uglancati Sunce
naučiti dugu kako biti
most
a da ne pomisli –
neću biti pod
ne –
nemam ga stvarno dosta i za
s
m
r
t
njoj ću dati igračke
dan
čičak
i
smeh
