Добродошли!
TAJNI VEO U zgužvanoj ćutnji glas ponekad vrisne na putu ka slutnji i kamen presvisne. Sa torbakom studi sleđen pogled tinja udaraju grudi u nebesa sinja. Gorka su mi usta tuga oči slika želja mi je pusta sudbina me čika. Ponekad iz tela proleće izraste ispod tajnog vela sa drhtajem laste. Stankovic Gorica
TAJNI VEO
U zgužvanoj ćutnji
glas ponekad vrisne
na putu ka slutnji
i kamen presvisne.
Sa torbakom studi
sleđen pogled tinja
udaraju grudi
u nebesa sinja.
Gorka su mi usta
tuga oči slika
želja mi je pusta
sudbina me čika.
Ponekad iz tela
proleće izraste
ispod tajnog vela
sa drhtajem laste.
Stankovic Gorica
TUZNA NOTA Videla sam svetlecu kometu ispijala hladna rosna jutra zavidela pticama na letu ne znajuci sta mi nosi sutra. Suzama sam potapala polja a u casi crnoga mi vina stoji jauk i jedan trun bola da zacvilim kao violina. Setna rima hoce da me kroti molitve mi odnese kometa sad u tuznoj ljubavnoj noti … Настави са читањем “Stankovic Gorica TUZNA NOTA”
TUZNA NOTA
Videla sam svetlecu kometu
ispijala hladna rosna jutra
zavidela pticama na letu
ne znajuci sta mi nosi sutra.
Suzama sam potapala polja
a u casi crnoga mi vina
stoji jauk i jedan trun bola
da zacvilim kao violina.
Setna rima hoce da me kroti
molitve mi odnese kometa
sad u tuznoj ljubavnoj noti
moja pesma po papiru seta.
Stankovic Gorica
JEDNA REKA Jednom je jedna reka brza, hladna, daleka potopila polja zrelog leta i obrisala rumenu jesen. Naterala je vazduh tugom da zamiriše sahranila nežne snove dočekala sumorne kiše. Čovek je hteo da je kroti molitve mu nosio vetar vrištao u glasnoj noti sve je otišlo u etar. Kapala su slova po reci što čudesa … Настави са читањем “Stankovic Gorica JEDNA REKA”
JEDNA REKA
Jednom je jedna reka
brza, hladna, daleka
potopila polja zrelog leta
i obrisala rumenu jesen.
Naterala je vazduh
tugom da zamiriše
sahranila nežne snove
dočekala sumorne kiše.
Čovek je hteo da je kroti
molitve mu nosio vetar
vrištao u glasnoj noti
sve je otišlo u etar.
Kapala su slova po reci
što čudesa stvara,
ostale su samo suze
k’o kapi dva kristala.
GORICA STANKOVIC
CRNE VRANE Letele su crne vrane i gledale sa visine onoćile bele dane krile Sunce kada sine. Grmelo je munja sevnu kaplje tuga mesto kiše dedovinu našu drevnu crne vrane uništiše. Gakale su na oblaku i topile ledne gore saplitale u koraku gospodari nove zore. Plače nebo lelek vije zavijeni svi u tugu Kosovo nam … Настави са читањем “Stankovic Gorica CRNE VRANE”
CRNE VRANE
Letele su crne vrane
i gledale sa visine
onoćile bele dane
krile Sunce kada sine.
Grmelo je munja sevnu
kaplje tuga mesto kiše
dedovinu našu drevnu
crne vrane uništiše.
Gakale su na oblaku
i topile ledne gore
saplitale u koraku
gospodari nove zore.
Plače nebo lelek vije
zavijeni svi u tugu
Kosovo nam bitku bije
pod oblake traži dugu.
Molila se Gračanica
molitvu su čuli Sveci
da nestane crna ptica
umire se naši preci.
Da l’ bez snova sada spava
zub vremena da l’ ga muči
Šar planina podrhtava
dok Bistrica setno huči.
Gorica Stanković
OPROST Na licu bore odaju noci duge nece da govore umorne od tuge. Tisina jaukne komadaju se misli srce prepukne damari se stisli . Useli se strah u ranjive grudi ponestane dah u zori sto rudi. Uzdahnu i kosti u ledenoj gori ko voli oprosti a ko ne izgori. Gorica Stankovic
OPROST
Na licu bore
odaju noci duge
nece da govore
umorne od tuge.
Tisina jaukne
komadaju se misli
srce prepukne
damari se stisli
.
Useli se strah
u ranjive grudi
ponestane dah
u zori sto rudi.
Uzdahnu i kosti
u ledenoj gori
ko voli oprosti
a ko ne izgori.
Gorica Stankovic
MOJ SAN Moj ruzicasti san utapao se u ogledalo reke nit spaja noc i dan i tka poljupce meke. Rumena sanjiva zora u mesecini sakrila tajne sa zvezdama iznad mora oslikala oblake bajne. Cula sam crkvena zvona od srece poceh da pevam zasijala je vasiona ja svoje snove snevam. Gorica Stankovic
MOJ SAN
Moj ruzicasti san
utapao se u ogledalo reke
nit spaja noc i dan
i tka poljupce meke.
Rumena sanjiva zora
u mesecini sakrila tajne
sa zvezdama iznad mora
oslikala oblake bajne.
Cula sam crkvena zvona
od srece poceh da pevam
zasijala je vasiona
ja svoje snove snevam.
Gorica Stankovic
DVA POLJUPCA PITKA Kao vino pitka dva poljupca osvetliše naborano čelo oči zasijaše poput svica oživelo moje svelo telo. Reči sreće same nam se roje a duša od strune je tanja obojena u dugine boje najlepše sne i na javi sanja. Sunce prozor širom otvara dva poljupca pokreču vreme knjiga tuge treskom se zatvara proklijalo … Настави са читањем “Stankovic Gorica DVA POLJUPCA PITKA”
DVA POLJUPCA PITKA
Kao vino pitka dva poljupca
osvetliše naborano čelo
oči zasijaše poput svica
oživelo moje svelo telo.
Reči sreće same nam se roje
a duša od strune je tanja
obojena u dugine boje
najlepše sne i na javi sanja.
Sunce prozor širom otvara
dva poljupca pokreču vreme
knjiga tuge treskom se zatvara
proklijalo ljubavno mi seme.
Gorica Stankovic
ZUTA MINUTA Pomislim da su mi trun neba uzeli pa onda i mrtvu sebe dozivam najdebljim lancima ruke vezali i samoj sebi smrt prizivam. Koza mi tesna na senku padam stoje mi sati udaram o hrid kradu mi reci cemu da se nadam sazidavam jauke u najtvrdji zid. Ima me ko da me nema na … Настави са читањем “Stankovic GoricaTAJNA U MESECINI”
ZUTA MINUTA
Pomislim da su mi trun neba uzeli
pa onda i mrtvu sebe dozivam
najdebljim lancima ruke vezali
i samoj sebi smrt prizivam.
Koza mi tesna na senku padam
stoje mi sati udaram o hrid
kradu mi reci cemu da se nadam
sazidavam jauke u najtvrdji zid.
Ima me ko da me nema
na ovom svetu ja sam samo broj
misle da sam slepa i od kamena
izvor mi daleko u pcelinji roj.
Rasprsnu se reci meni vise puta
ovo nisam ja to je samo tren
svakom nekad dodje zuta minuta
da zamuti sjaj u oku mi snen.
Gorica Stankovic
ZUTA MINUTA Pomislim da su mi trun neba uzeli pa onda i mrtvu sebe dozivam najdebljim lancima ruke vezali i samoj sebi smrt prizivam. Koza mi tesna na senku padam stoje mi sati udaram o hrid kradu mi reci cemu da se nadam sazidavam jauke u najtvrdji zid. Ima me ko da me nema na … Настави са читањем “Stankovic Gorica ZUTA MINUTA”
ZUTA MINUTA
Pomislim da su mi trun neba uzeli
pa onda i mrtvu sebe dozivam
najdebljim lancima ruke vezali
i samoj sebi smrt prizivam.
Koza mi tesna na senku padam
stoje mi sati udaram o hrid
kradu mi reci cemu da se nadam
sazidavam jauke u najtvrdji zid.
Ima me ko da me nema
na ovom svetu ja sam samo broj
misle da sam slepa i od kamena
izvor mi daleko u pcelinji roj.
Rasprsnu se reci meni vise puta
ovo nisam ja to je samo tren
svakom nekad dodje zuta minuta
da zamuti sjaj u oku mi snen.
Gorica Stankovic
CEKAM JESEN Ponekad misli zalutaju caša zuci niz grlo potece u glavi slike mi plutaju praznine pocnu da zvece. Pale mi se iskre u ocima na lomaci izgorele strasti otimam san dugim nocima zvezdama zelim boje krasti. Sva moja prosla svitanja nisu mi dobro donela u trazenju novih pitanja odgovore reka odnela. Sabiram izgubljena slova … Настави са читањем “Stankovic Gorica CEKAM JESEN”
CEKAM JESEN
Ponekad misli zalutaju
caša zuci niz grlo potece
u glavi slike mi plutaju
praznine pocnu da zvece.
Pale mi se iskre u ocima
na lomaci izgorele strasti
otimam san dugim nocima
zvezdama zelim boje krasti.
Sva moja prosla svitanja
nisu mi dobro donela
u trazenju novih pitanja
odgovore reka odnela.
Sabiram izgubljena slova
postajem tuzni poeta
satavljam reci od bola
ali to nekom smeta.
Sad cekam tuznu jesen
najbolju moju drugu
da svoj pogled zanesen
utkam u jesenju dugu.
Stankovic Gorica