Добродошли!
За само један корак устукнуо је дан И пред њим Превелик да би био нијем немир И пред њим Прастара да би ћутала тишина И пред њом За просторе преузак сан И пред њим Сувише процвала за буђења тмина И пред њом Бескрајан свемир ©Мирослава Одаловић
За само један корак устукнуо је дан
И пред њим
Превелик да би био нијем немир
И пред њим
Прастара да би ћутала тишина
И пред њом
За просторе преузак сан
И пред њим
Сувише процвала за буђења тмина
И пред њом
Бескрајан свемир
©Мирослава Одаловић
Bijele vode tvoje što ih tokom tražim Riječju čežnjom Kapljom tugom Sav život za san Kapljom htijenja Lud k’o i ja Sam osviće dan Bijele vode tvoje što ih tokom tražim Jutra piju Pjenom lome Okom se ne bude Krvlju teku Damarom Izora tvog žude Bijele vode tvoje što ih tokom tražim Tu … Настави са читањем “Bijele vode tvoje”
Bijele vode tvoje što ih tokom tražim
Riječju čežnjom
Kapljom tugom
Sav život za san
Kapljom htijenja
Lud k’o i ja
Sam osviće dan
Bijele vode tvoje što ih tokom tražim
Jutra piju
Pjenom lome
Okom se ne bude
Krvlju teku
Damarom
Izora tvog žude
Bijele vode tvoje što ih tokom tražim
Tu u viru što me
Porinutu vide
Niz kožu mi
Bez tvog daha
I bez tebe
Sred mog puta
Vode tvoje idu
Neznam puno… neznam put sunčeve svetlosti preko traga večnosti neznam kad želja prestaje neznam melodiju snova kuda odlazi nikad nisam čuo zvuk u svojim snovima nikad nisam crtao osmeh na jutarnjem nebu nisam nikad bio sam nikad nisam bio potpuno sa nekim odvojen prostorom pred mojim nosom odvojen zvukom sopstvenog glasa znam da me privlači … Настави са читањем “Saznanje- Aleksandar Jakšić”
Neznam puno…
neznam put sunčeve svetlosti preko traga večnosti
neznam kad želja prestaje
neznam melodiju snova kuda odlazi
nikad nisam čuo zvuk u svojim snovima
nikad nisam crtao osmeh na jutarnjem nebu
nisam nikad bio sam
nikad nisam bio potpuno sa nekim
odvojen prostorom pred mojim nosom
odvojen zvukom sopstvenog glasa
znam da me privlači Sila van granice mog shvatanja postojanja
znam da shvatam pre nego što izgovorim
pečat stvaranja na mojim grudima
u mojim grudima snaga
dovoljno za svaki dan
za svaki dan do kraja sveta
snaga iz ničega
iz tišine
iz mirisa dodira.
Svestan tišine koju pišem
drhtavica je izbledela
nevinost je stanje jasnovidosti
zemlja pod nogama koju osećam.
Neko me zna!
Neko me dobro zna…
Zna svu zahvalnost između razdoblja negacije
dolazi dodir duha
svež zagrljaj hladnog vazduha
nozdrve su budne
nečije usne bude me
nečije oči miluju
dolazim…
Кад у очима вољене особе угледате месечину, зрели сте заљубав. Кад она ишчили, потражите је у другим очима. Кад почнете да се дивите Месецу, зрели сте за љубав. Кад почнете да се дивите Сунцу, потражите га у себи. Кад пронађете сунца у себи, на путу сте да постанете звезда и да се звезде око вас … Настави са читањем “Пеко Лаличић, Из ,,Ситних мисли””
Кад у очима вољене особе угледате месечину, зрели сте заљубав.
Кад она ишчили, потражите је у другим очима.
Кад почнете да се дивите Месецу, зрели сте за љубав.
Кад почнете да се дивите Сунцу, потражите га у себи.
Кад пронађете сунца у себи, на путу сте да постанете звезда
и да се звезде око вас окрећу.
_____________________________________
(Из моје рукописне књиге ,,Ситне мисли – мозгалице”,
биће је).
Nobelove nagrade se “ne kompromituju”, jer ih dobijaju i oni koji ratuju! Kada trava raste, onda ministri sa visokim platama “brkove maste”! Ako vračara predsedniku salije “stravu”, on zatim na Balkanu osnuje “novu državu”! Bez mačke miševi “kolo vode”, a bez direktne demokatije nema pravne slobode! Obećanje je “ludom radovanje”, a za državu dugo “nadanje”! … Настави са читањем “AFORIZMI”
Nobelove nagrade se “ne kompromituju”, jer ih dobijaju i oni koji ratuju!
Kada trava raste, onda ministri sa visokim platama “brkove maste”!
Ako vračara predsedniku salije “stravu”, on zatim na Balkanu osnuje
“novu državu”!
Bez mačke miševi “kolo vode”, a bez direktne demokatije nema
pravne slobode!
Obećanje je “ludom radovanje”, a za državu dugo “nadanje”!
Živko Begović
Ptice moje male, dragi lepotani, da li su vam dosadili, česti ratni dani? Male ste i slabašne, snage nemate jake, ali leteći svugde, gledate ratove svakojake! Vama nisu potrebni, pasoši i vize, ali po svetu letite, i vidite mnogobrojne krize! Gledale ste zidove, koji se srušiše, a još uvek gledate , kako … Настави са читањем “PTICE SVEDOCI”
Ptice moje male,
dragi lepotani,
da li su vam dosadili,
česti ratni dani?
Male ste i slabašne,
snage nemate jake,
ali leteći svugde,
gledate ratove svakojake!
Vama nisu potrebni,
pasoši i vize,
ali po svetu letite,
i vidite mnogobrojne krize!
Gledale ste zidove,
koji se srušiše,
a još uvek gledate ,
kako se ratovi nastaviše!
Male ste, ali veliki svedoci,
uništavanja ljudskih života,
pa ratnike prokunite kletvom, da ih i aždaje,
prokunu, jer je to najveća svetska sramota!
Živko Begović
Ч Е С Т И Т К А Да ти честитам рођендан не љубим те сваки дан честитам што си се нашао у мојој причи песмом да биваш ___________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци,2012.)
Ч Е С Т И Т К А
Да ти честитам
рођендан
не
љубим те
сваки дан
честитам
што си се нашао
у мојој причи
песмом да
биваш
___________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци,2012.)
SIMONIDA Iskopase ti oci, lepa sliko| Veceri jedne na kamenoj ploci, Znajuci da ga tad ne vidi niko, Arbanas ti je nozem izbo oci. Ali dirnuti rukom nije hteo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo, Pod kojim lezi kosa tvoja gusta. I sad u crkvi, na kamenom stubu, U … Настави са читањем “OČI LEPE SIMONIDE – Miladinović Sandra”
SIMONIDA
Iskopase ti oci, lepa sliko|
Veceri jedne na kamenoj ploci,
Znajuci da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je nozem izbo oci.
Ali dirnuti rukom nije hteo
Ni otmeno ti lice, niti usta,
Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo,
Pod kojim lezi kosa tvoja gusta.
I sad u crkvi, na kamenom stubu,
U iskicenom mozaik-odelu,
Dok mirno snosis sudbu svoju grubu,
Gledam te tuznu, svecanu, i belu;
I kao zvezde ugasene, koje
Coveku ipak salju svetlost svoju,
Te covek vidi sjaj, oblik, i boju
Dalekih zvezda sto vec ne postoje,
Tako na mene, sa mracnoga zida,
Na pocadjaloj i starinskoj ploci,
Sijaju sada, tuzna Simonida, –
Tvoje vec davno iskopane oci|
MILAN RAKIĆ
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸
OČI LEPE SIMONIDE
Iskopaše ti oči lepa sliko,
i pesnici opevaše tvoju nenadanu bol,
Arbans ostavi pečat kroz vekove,
kao pretnju, da bez njih nema svetlosti
za narod tvoj!
Sa strahom je i umro u borbi sa tminom,
i odneo pustu gorčinu sa sobom,
to isto preneo svojim potomcima….
Kako se lako poigrao sa Bogom!?
Mržnja, obest i ponos gorda,
uvek su najveći gresi bili…
O, tvojoj čuvenoj lepoti svi znaju,
u njenu čast su i vino pili…..
Simonida!?…..glas ti se čuje i pesme eho,
stihovi vezu se gospodskim prstima,
prevideli su bez sumnje, moć ljubavi,
da će ruža nići i iz kamena,
a, procvetati baš na tvojim grudima….
Da, na mestu tvojih prelepih očiju
nebeska čednost i sada zrači,
krhko telo u sjajnoj odori,
oproštaj ljudski od mržnje je jači….
Ali….
I danas, kroz vekove,
o gospo naša, od njih nema pokajanja,
Kosovo polje opet je bojište,
savest im nije jača strana….
Poput alabastera tvoje lice,
kao da dobija žive boje….
Budiš li se i suze teku li njime,
vidim li ti oči prelepe boje….?!
Proklet je onaj što hoće tvoje!
Iza kulisa prošlost ti ruše,
budućnost kroje…
a, oni te se ipak boje?!
Moćnici bez duše stanite,
nepravdom se branite!
Od cega?
Duse sto mirise kao hleba do neba?
Ona se ne može krasti,
niti je pelcer, niti stvar!
Ne možete je presaditi,
ona je Boziji dar!
Novcem se ne kupuje,
krvlju ne pridobija…
O cemu li vi sanjate?
Sopstvena mraznja vas ubija!
© Miladinović Sandra
П О Б Е Д Н И Ц А Будим уснулу душу пуним одаје бојим зидове градимм темељ крову хитам црвеном врелом победнички будна летим ка сунцу слободна рукама нежним нејаким
П О Б Е Д Н И Ц А
Будим
уснулу душу
пуним одаје
бојим зидове
градимм темељ
крову хитам
црвеном
врелом
победнички
будна
летим
ка сунцу
слободна
рукама
нежним
нејаким
ПОВРАЋАЈ са средишта светилишта из плочника ненадано као феникс указује се шиљак крст чело (нож) човек прилазимо да видимо додирнемо али не успевамо јер он расте прераста да шиљком небо прободе да са виса као једном на видику главни му град васкрсне ми који много касније долазимо не скеле већ само литице затичемо горе на … Настави са читањем “ПОВРАЋАЈ – Рајица Драгићевић”
ПОВРАЋАЈ
са средишта светилишта
из плочника
ненадано као феникс
указује се шиљак
крст чело (нож)
човек
прилазимо да
видимо додирнемо али
не успевамо јер
он расте прераста да шиљком
небо прободе
да са виса као једном
на видику главни му град
васкрсне
ми који много касније
долазимо
не скеле већ само литице
затичемо
горе на врху (на небу)
не знамо шта је (ко је) али
верујемо да
могао би бити
сам
наш
отац
*****************
Рајица Драгићевић
Из књиге „Ево моје главе“, Стражило, Нови Сад, 1984.
Коментар:
Песму „Поврћај“ записао сам у центру Краљева, 19.11.1982. поводом враћања споменика на његово старо место. Допутовао сам касно увече из Новог Сада, и на лицу места, угледавши први пут споменик ту, уз видно узбуђење, додирујући споменик руком, на неком парчету папира, забележио песму, не мењајући касније ни слово. Песму сам касније читао на том месту, на великом скупу, који је тим поводом организован, а објавио сам је у првој књизи на 32. страни. Наслов је двослојни. Први слој значи сам повратак споменика, а други слој, иронични, пројектује песниково осећање поводом склањања споменика у запећак простора и времена. Појављивање споменика доживео сам као израстање, незадрживом силом, из земље, где је, условно речено, био закопан. Његово враћање на Трг у оно време значило је неку врсту буђења народа и његово окретање традицији и старим вредностима, које сам у песми подигао , високо, највише.
У Новом Саду, 14.06.2010.