JA NIKOME NE PRIPADAM – Miladinović Sandra

JA NIKOME NE PRIPADAM Ja nikome ne pripadam, jer sam svoja… Pokušala sam ne zna se broja… ali, korak brzo povučem! Ili ja suviše mnogo sanjam, i duboko znalački zaranjam, ili sam veliki utopista!? Ali, ne vidim tekst sa lista, onih što prođoše kopna i vode, jer ljubav je put do slobode! Da li će … Настави са читањем “JA NIKOME NE PRIPADAM – Miladinović Sandra”

482385_623805237632968_676291573_n (1)

JA NIKOME NE PRIPADAM

Ja nikome ne pripadam,
jer sam svoja…
Pokušala sam ne zna se broja…
ali, korak brzo povučem!
Ili ja suviše mnogo sanjam,
i duboko znalački zaranjam,
ili sam veliki utopista!?
Ali, ne vidim tekst sa lista,
onih što prođoše kopna i vode,
jer ljubav je put do slobode!
Da li će radost tako čista,
iznenaditi me sjajem što blista,
skinuti haljine otpadnika,
blagost prihvatiti u dušu izrodnika?!

Čekam te….

© Miladinović Sandra

ЈЕДАН ДАН – Стана Минић

Кад касно ноћу Све маске скинем Лице истином умијем Полако трунем у сећању Кад уместо јутра Бирала сам вече Живот свој преточила у сан Узела кишу туге негде далеко Заувек угасила сунце среће Ко лептир живела само један дан Дала и оно што нисам имала У великом граду кад био си сам Кад касно ноћу … Настави са читањем “ЈЕДАН ДАН – Стана Минић”

Кад касно ноћу
Све маске скинем
Лице истином умијем
Полако трунем у сећању
Кад уместо јутра
Бирала сам вече
Живот свој преточила у сан
Узела кишу туге негде далеко
Заувек угасила сунце среће
Ко лептир живела само један дан
Дала и оно што нисам имала
У великом граду кад био си сам

Кад касно ноћу
Утихну последњи звуци
Кад тама се разлије по души
Срце би да пукне а већ пукло је
Једино сад желим да заборавим
Очи твоје, речи име и осмех најлепши
Нек ново сутра сване тихо и сиво
Кад је последње зрно наде
Кроз прсте исцурило
Грлим оно што ми од тебе остало.