ПОВРАЋАЈ
са средишта светилишта
из плочника
ненадано као феникс
указује се шиљак
крст чело (нож)
човек
прилазимо да
видимо додирнемо али
не успевамо јер
он расте прераста да шиљком
небо прободе
да са виса као једном
на видику главни му град
васкрсне
ми који много касније
долазимо
не скеле већ само литице
затичемо
горе на врху (на небу)
не знамо шта је (ко је) али
верујемо да
могао би бити
сам
наш
отац
*****************
Рајица Драгићевић
Из књиге „Ево моје главе“, Стражило, Нови Сад, 1984.
Коментар:
Песму „Поврћај“ записао сам у центру Краљева, 19.11.1982. поводом враћања споменика на његово старо место. Допутовао сам касно увече из Новог Сада, и на лицу места, угледавши први пут споменик ту, уз видно узбуђење, додирујући споменик руком, на неком парчету папира, забележио песму, не мењајући касније ни слово. Песму сам касније читао на том месту, на великом скупу, који је тим поводом организован, а објавио сам је у првој књизи на 32. страни. Наслов је двослојни. Први слој значи сам повратак споменика, а други слој, иронични, пројектује песниково осећање поводом склањања споменика у запећак простора и времена. Појављивање споменика доживео сам као израстање, незадрживом силом, из земље, где је, условно речено, био закопан. Његово враћање на Трг у оно време значило је неку врсту буђења народа и његово окретање традицији и старим вредностима, које сам у песми подигао , високо, највише.
У Новом Саду, 14.06.2010.
