Загонетка… Буде наивна… Сиротињска, Ведра или сјетна, Проста, ситна… некад широка, грешна ил безгрешна, за рај ил пакао… или је нема ил сија из ока… Мајчинска, очинска, дјетиња… Дјетиње чедна… Топла ил хладна Као океан, ко бистра ријека грије ко сунце жарко…или је ко памук мека… Замишљамо ту голубицу бијелу Са гнијездом у нашем тијелу… … Настави са читањем “nove i stare…”
Загонетка…
Буде наивна…
Сиротињска,
Ведра или сјетна,
Проста, ситна… некад широка,
грешна ил безгрешна,
за рај ил пакао…
или је нема ил сија из ока…
Мајчинска, очинска, дјетиња…
Дјетиње чедна…
Топла ил хладна
Као океан, ко бистра ријека
грије ко сунце жарко…или је ко памук мека…
Замишљамо ту голубицу бијелу
Са гнијездом у нашем тијелу…
Испод грла,
У срцу…
Или глави…
Ал тек кад је у носу,
Кад виси о танкој нити ил жици,
да не постоји,
Тврде…
Само бездушници.
Стихована похвала вечерњем акту
Досадна априлска киша је тукла
Но ипак дође Михаела
Осим чудног бугарског акцента
Својих безбрижних двадесет љета
У мој атеље је донијела.
Без лажног стида одмах се свукла
И легла на отоман да позира
Тканину набрах у драперије
да више истиче, што мање крије
Изложена оку што нема обзира.
Лагана музика и тишина мукла
Сваку сјенку непостојећих бора
И сваки ценат те коже што блиста
Пренијех помоћу дрхтећег киста
На бијело платно, величине мора.
Свакако, на крају брука би пукла
Да умјетник уморан легао није
После тог дивног подухвата
И више него успјешног акта
Крај своје музе, отров да пије.
Lagana proljećna kompozicija za gitaru i flautu
Tvoj lik, u meni proljeće budi
noga će tvoja da me izludi
šta li će o nama pričati ljudi
tvoj lik, u meni proljeće budi.
Aprilske ptice pjevaju
biserne kiše padaju
međ nama iskre sjevaju
aprilske ptice pjevaju.
Šta li će o nama pričati ljudi
tvoja će noga da me izludi
a tek bijele nježne grudi
šta li će o nama pričati ljudi.
Očigledno je da nam ne smeta
nebitna razlika od dvades ljeta
što god da pričaju i nije šteta
očigledno je da nam ne smeta.
Aprilske ptice pjevaju
biserne kiše padaju
međ nama iskre sjevaju
aprilske ptice pjevaju.
Pozdrav
Odlazeći ćutke
Rekla si mnoge ružne stvari
Umjesto najslađeg doviđenja
odćutala si, zbogom ludače stari…
Hoćemo li se sjećati dugo
Hoćemo, a šta bi drugo.
Pamtićeš tijelom sva moja nedjela
A ja svaki tren od meda
jer s tobom sam se osjećao kao…
kocka leda ,
u “Devet i po nedjelja“
