19 jutros nisam napisala pesmu ruke su mi e/n/o na podu a u njima – čudo! ne smem ih otvoriti ko zna šta ću naći dotaći il’ istresti sloj opekotina ne mrdam ćutim a napolju -sneg oluja lomi prozorska stakla pahulje krupne i krvave – i one su osetljive! grle mi prste i stežu … Настави са читањем “CIKLUS – FEBRUAR 2013. — Marina Adamović”
No votes yet.
Please wait…
19
jutros nisam napisala pesmu ruke su mi e/n/o na podu a u njima – čudo! ne smem ih otvoriti ko zna šta ću naći dotaći il’ istresti sloj opekotina ne mrdam ćutim a napolju -sneg oluja lomi prozorska stakla pahulje krupne i krvave
– i one su osetljive!
grle mi prste i stežu ih u pozdrav otok nečeg skrivenog u meni puca u znak prijateljstva
jutros nisam napisala ni-šta
skelet preuzima čudo na sebe
sine sine To nisam htela! o Tome sam ti govorila…. . zadnju pesmu stavi mi na lice . toliko toliko Partenonu idi! hej! uživaj! . Parti Parti nacrtaj mu zvezdu…..mene – nei!!! kameni!!!
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
