Месец: фебруар 2013.

bilo je previše stvarno da bih išta bacila u more i previše lažno da bih igde skrila smeštaj srca ptice talas pra početka sveta ispisuje tajnu anđela bez maske . život prepoznaje smrt smešeći se slično cvetu koji pupi . nebo voda oda ćarlijanja ve tra tra g g desamja-a? kamin(n)gs  

Jesenjine sećaš li se bare kraj moje desne noge? Ista se slivala i s tvoje leve…znam samo – otrovnija… Da si mi rekao “upij “ ja bih slavila — ovako ti si zadržao sve mene pustio da jecam . jesen je jesen jine jesen…… skoro će nam i kraj godine “Do viđenja, prijatelju” kamin(n)gs

jednostavnost u izrazu ovog pesnika je depresija obeležena pucnjem u mrtvom dolu ironije i groteske – parodija anti- istorije ponavljala poput aveti to je on to je on . pesnik ili Diogen? . kamin(n)g

Jesenjin je upitao ko sam……… uhvatio me za dlan nemo okrenuo čelu “niko” rekoh “sa njar” sanjar -sanjar – sanjar “kreni sa mnom” –  šaptnula je memla peva—–la ope —–la veličine mrtvih ptica “hoću, hoću – draga!” smrću protiv proze Branko Jesenj——-i—ne na—ma ne—ma —-i—ne ne—ma, Brotiga —————–nee! kamin(n)gs  

umro je kao svako osuđen na smrt žao mi je što mu nisam pomogla na vreme i sklonila u grob ispod sebe ……………. žao mi je, stvarno…. bila sam mu zaštitna meta pa će i u humci on prostreli ti mene davno me je pro stre lio već ………………. skrlivala sam svetlucavu ploču u dnu … Настави са читањем “Umro je kao svako………… Marina Adamović”