SUZA SRECE
Vec odavno ne brojim minute ni dane,
prolaze necujno i godisnja doba,
ko da padne vece, a za tren vec svane,
ali, trenutke smeha i srece, e to da…!
Njima se radujem kao dete majci,
ko prolece suncu kad priroda buja,
pupoljci polako raduju se bajci,
s’ njima izvor boja, kao izvor kulja!
Vec odavno ne osecam ni uzdah, ni izdah,
kao da sama sebi vise nisam bitna,
desi se lagano nekad izuzetno,
da pozelim strasno tog zivota ritam!!!
Izadjem na balkon tada kad je vedro,
zagledana u mesec stojim tako nema,
cini mi se da tamo negde u daljini,
u susret mi pada suza srece verna!
Kikoce se glasno, ja je jasno cujem,
i nebo dobija neku cudnu boju,
vatrometom hoce bas da me opcini,
ta luda od srece, pruza ruku svoju!
Vec odavno ne brojim minute ni dane,
prolaze necujno i godisnja doba,
ali, ova me suza iz takta istera,
hvala joj zbog toga, hoce da me proba!?
Ne, nisam imuna na vilinsku srecu,
na praporce dobra sto zvone nad nama,
a, zadivljen pogled jedne ciste duse,
e, za to bi znajte i svoj zivot dala!
© Miladinovic Sandra