LINIJA SRECE
Oprosti mi zivote sto sam te ostavljala,
i kada sam trebala rasute kose,
ja sam te u grcu, a nasmejana,
zaboravljala, ko oblaci kapi kise sto rose!
U stremljenju ka svetlosti, vijugavim stazama,
ko kosuta lane sam mazila svaku tvoju kretnju,
i nisam se predavala, a kao da sam spavala,
jer u bescenje sam bacala tmini svaku smetnju!
Oprosti mi za polomljena krila i ustajanja,
sto suze pratise i boli, ako mozes zaboravi…
da ti nisam dobra pratilja bila,
jer sam od pesme jecaj cinila, a tako te volim!
Secas se kada sam sake spremno stapala sa tvojim!?
Linija srece, sa sudbinom se spajala,
a, linija glave sa radostima tvojim!
Zal, za tim stoji, a dane, njih vise ne brojim!
O, volim te, volim ko devojka ogledalo,
ko cista dusa u zurbi nespretno kada ljubi!
Opece se pa iznova istom kamenju prkosi,
a, da voli, da voli – svako se ne usudi!
© Miladinovic Sandra
