Добродошли!
ДА ЛИ МЕ СЕТИШ… Да ли ме се сетиш у касне ситне сате када први снови у походу на те мисао ти твоју жељом заокупе ил су твоје жеље за ме много скупе Да ли кад пожелиш у чежњивој ноћи са сутоном првим самном у постељу поћи да ли ме пожелиш ил ти је све … Настави са читањем “ДА ЛИ МЕ СЕТИШ…”
ДА ЛИ МЕ СЕТИШ…
Да ли ме се сетиш
у касне ситне сате
када први снови
у походу на те
мисао ти твоју
жељом заокупе
ил су твоје жеље
за ме много скупе
Да ли кад пожелиш
у чежњивој ноћи
са сутоном првим
самном у постељу поћи
да ли ме пожелиш
ил ти је све једно
ским ћеш да је делиш
Да ли ме још сањаш
док крај другог спаваш
и у снове твоје
бар мало ме пустиш
да у њих опет
као некад звирнем
и ту жељу стару
уснама додирнем…
Богдановић Братислав
У тој ноћи свечаној, Где лепота влада, Родила се девојка, Стевановић Ката. Лепотом се поиграва, И добротом зрачи, Никад не посустаје, Анђео је прави. Као сунце ватрено, Она стално сјаји, Зато лепшу нећеш, Нити можеш наћи.
У тој ноћи свечаној,
Где лепота влада,
Родила се девојка,
Стевановић Ката.
Лепотом се поиграва,
И добротом зрачи,
Никад не посустаје,
Анђео је прави.
Као сунце ватрено,
Она стално сјаји,
Зато лепшу нећеш,
Нити можеш наћи.
ПЕСНИК… Данас сам написао песму помало тужну, помало сетну у њој ти коса лепрша на ветру и видех те опет сретну Знам да то су стихови само мој бајни цвете, предивна дамо али ја сам у сновима још увек тамо на месту за које само ми знамо И можда ја тугу кроз строфе лечим ал … Настави са читањем “ПЕСНИК…”
ПЕСНИК…
Данас сам написао песму
помало тужну, помало сетну
у њој ти коса лепрша на ветру
и видех те опет сретну
Знам да то су стихови само
мој бајни цвете, предивна дамо
али ја сам у сновима још увек тамо
на месту за које само ми знамо
И можда ја тугу кроз строфе лечим
ал волим те и то немогу да спречим
од мене то је нешто много јаче,
јер души не можеш забранити да плаче
нити срцу што због љубави издише
да о свом болу песме пише…
Братислав Богдановић
Извини што ћутим, Кад у пролазу те сретнем, јер љубав ми девојко, ти никад дати нећеш. У твојим очима сам пријатељ, То заиста боли, Јер понекад пожелим, Да кажем да те волим. У мислима сам твој, У некој лепој ноћи, Уз пољубаца безброј, Ја ћу теби доћи. Тако си прелепа, И веома мила, Највише бих … Настави са читањем “Кад љубав заболи”
Извини што ћутим,
Кад у пролазу те сретнем,
јер љубав ми девојко,
ти никад дати нећеш.
У твојим очима сам пријатељ,
То заиста боли,
Јер понекад пожелим,
Да кажем да те волим.
У мислима сам твој,
У некој лепој ноћи,
Уз пољубаца безброј,
Ја ћу теби доћи.
Тако си прелепа,
И веома мила,
Највише бих волео,
Да си моја била.
ПРЕДАЈА… Осећаш ли жеђ у венама како те мами мојим сенама у грудима жељу што пламти глад да пољубац дам ти, Чујеш ли јеку дамара што ти тело ломи и замара како те мени призива страст огромна, језива, Видиш ли као се у теби буди тај нагон дивље ћуди што дах узима из груди срце … Настави са читањем “ПРЕДАЈА…”
ПРЕДАЈА…
Осећаш ли жеђ у венама
како те мами мојим сенама
у грудима жељу што пламти
глад да пољубац дам ти,
Чујеш ли јеку дамара
што ти тело ломи и замара
како те мени призива
страст огромна, језива,
Видиш ли као се у теби буди
тај нагон дивље ћуди
што дах узима из груди
срце тера да полуди,
Па имаш ли онда избора
док ти душа драга изгара
осим да ми себе предаш
и у очи док ме гледаш
у њима нестанеш,
заувек останеш…
Братислав Богдановић
Док месец лепо сија, Једна звезда скаче, Одмах сам је срећо, Радо скино’ зате. Метеори пљуште, Као киша усред лета, Док ја нежно љубим, Твоје усне боје меда. На вратима љубави, Моје срце куца, У овој ноћи дивној, Рођена су чуда. Лице твоје анђела, На месечини сија, Опет си постала, Лепша него вила.
Док месец лепо сија,
Једна звезда скаче,
Одмах сам је срећо,
Радо скино’ зате.
Метеори пљуште,
Као киша усред лета,
Док ја нежно љубим,
Твоје усне боје меда.
На вратима љубави,
Моје срце куца,
У овој ноћи дивној,
Рођена су чуда.
Лице твоје анђела,
На месечини сија,
Опет си постала,
Лепша него вила.
Трагови прошлости, Су свуда око мене, Најчешћи су снови, И неуслишене жеље. Један корак погрешан, Цео живот те прати, И кад си сигуран на светлу, Па и кад си сам у тами. До колена дотучен, Као сенка мртав ходам, Успомена обична, Постала је мора. Утваре ил’ духови, У свету пуном таме, Прогањају хладнокрвно, И старе … Настави са читањем “Као сенка”
Трагови прошлости,
Су свуда око мене,
Најчешћи су снови,
И неуслишене жеље.
Један корак погрешан,
Цео живот те прати,
И кад си сигуран на светлу,
Па и кад си сам у тами.
До колена дотучен,
Као сенка мртав ходам,
Успомена обична,
Постала је мора.
Утваре ил’ духови,
У свету пуном таме,
Прогањају хладнокрвно,
И старе и младе.
САЊАР… Ноћас сам те срео у сну на трен беше као да си ту сакривена између чешње и жеље у сећању што ме болом меље лебдела си у сну мом, А ја вечити сањар пустих да кроз сваки дамар опет ме прожме твој лик и као да крај мене си тик оживеше успомене заплесаше старе … Настави са читањем “САЊАР…”
САЊАР…
Ноћас сам те срео у сну
на трен беше као да си ту
сакривена између чешње и жеље
у сећању што ме болом меље
лебдела си у сну мом,
А ја вечити сањар
пустих да кроз сваки дамар
опет ме прожме твој лик
и као да крај мене си тик
оживеше успомене
заплесаше старе сене
што по ноћи гоне мене
И можда ме болело не би
да те немам толико у себи
да моји снови жеље пусте
душу хоће да ми пусте
саткани од магле густе
дању бледе па се с тамом
на ме опет спусте….
Братислав Богдановић
СЕТА… Прохујале ноћи испраних звезда срце на песку уништеног гнезда Да бар могу опет да те волим само на трен па нек не постојим Поломљени снови у окову сете чежњиве су мисли што ка теби лете Да бар могу усне да ти љубим у свитање рано да се с тобом будим Покопане жеље сахрањене душе … Настави са читањем “СЕТА…”
СЕТА…
Прохујале ноћи
испраних звезда
срце на песку
уништеног гнезда
Да бар могу
опет да те волим
само на трен
па нек не постојим
Поломљени снови
у окову сете
чежњиве су мисли
што ка теби лете
Да бар могу
усне да ти љубим
у свитање рано
да се с тобом будим
Покопане жеље
сахрањене душе
стихови су сада
што ме тугом гуше
Да бар могу
песмом да те такнем
мени да се вратиш
камен с груди макнем…
Братислав Богдановић