INSOMNIA
Obuci me u osecaj miline,
da mi se cini da sanjam sve sto se zbi!
Purpurna jutra nek budu tajna,
a, moja insomnia licno tI!
Razvedri mi ove olujne dane,
da pomislim da sam kod ekvatora!
Sanjiva nada neka se trgne od straha,
da necu postati voljena zora!
Okupaj me zaboravom za boli,
sto prodjose kao tmurni casi!
Zapljusni me najtoplijim talasom,
sto moju zedj za strascu gasi!
O, nestani na tren pa se pojavi,
kao fantom u operi na sceni!
Ocaraj me svojim pogledom,
da mi od zelje bice zatreperi !
Namigni mi ko kicos na ulici,
koji ima u sebi urodjenog duha!
Posalji mi priznanje ljubavi u boci ,
note koje bude i nemog bez sluha!
Procitaj svaku moju misao,
bez pitanja drugih o prohujalom!
Zadivi me svetloscu svojih koraka,
i svojih misli iznad oblaka!
I da li trazim nemoguce,
da budes bice sto zna da voli!?
Ako je napor ovo sto zelim,
oprosti…
Ovo se ne uci ni na ulici, ni u skoli!
© Miladinovic Sandra