Добродошли!
САЊАО САМ… Сањао сам како одлазиш на крилима ноћи у шапату ветра бледиш и нестајеш као трачак светла Сањао сам да крај мене ниси да те нема и да не знам где си да у мени увенула ти си Сањао сам без тебе да се будим у јутру без сунца у зори без росе у … Настави са читањем “САЊАО САМ…”
САЊАО САМ…
Сањао сам
како одлазиш
на крилима ноћи
у шапату ветра
бледиш и нестајеш
као трачак светла
Сањао сам
да крај мене ниси
да те нема
и да не знам где си
да у мени
увенула ти си
Сањао сам
без тебе да се будим
у јутру без сунца
у зори без росе
у постељи празној
без твоје косе
Сањао сам
како те губим
трагове твоје
како љубим
у сну без тебе
себи да судим
Сањао сам
и умро у сну
јер чему живот
кад ти ниси ту…
Братислав Богдановић
Šta se sve sada, na svetu događa, nikome to nije jasno, to može samo da se nagađa! Da li će i kada, biti mir u svetu, da narodi slobodno žive, i da to obuhvati celu planetu? Mir, sloga i razumevanje, najvažiniji su za budućnost čoveka, bilo gde da se boravi i živi, tako … Настави са читањем “KUDA IDE OVAJ SVET?”
Šta se sve sada,
na svetu događa,
nikome to nije jasno,
to može samo da se nagađa!
Da li će i kada,
biti mir u svetu,
da narodi slobodno žive,
i da to obuhvati celu planetu?
Mir, sloga i razumevanje,
najvažiniji su za budućnost čoveka,
bilo gde da se boravi i živi,
tako se misli i govori od pamtiveka.
Da li će ovaj svet,
živeti u miru i slozi,
to zavisi od više faktora,
dragi Bože i Ti nam pomozi!
Da li ovaj naš današnji svet,
ima želje, volje i hrabrosti,
da se jedni s drugima razumeju,
to će biti najvažnije u budućnosti!
Najodgovorniji predstavnici zemalja i sveta,
koje narodi biraju kao svoje predstavnike,
trebali bi da vode narode u bolji život,
a to će zavisiti od njihove politike.
Ako se sada sami pitamo,
kuda ide ovaj svet,
najbolji odgovo može biti,
da svi imamo ljudski razum i pamet!
Živko Begović
NADA Sa svoda svih početaka niče novi kraj. Jedina mi je uteha pesnički opijat- opijam se neprestano teturam i gnjurim, I ako zaplačem krene sve iz osnova pesničkog žara Ima li nade da zakrpim vene? Ima li uopšte neke nade? . Ima. Eho ustostručeno odzvanja: nema…ne….ma…nema….ne….
ШАПАТ… Када бих ти шапатом могао рећи шта у сновима својим сањам испричати причу о нашој срећи како спокојан крај тебе спавам, Речи моје текле би саме ко песма нека усред таме и док ти очи у мраку сјаје опијена слушала би шапат што не престаје, А када умор очи ми склопи ти сан и … Настави са читањем “ШАПАТ…”
ШАПАТ…
Када бих ти
шапатом могао рећи
шта у сновима
својим сањам
испричати причу
о нашој срећи
како спокојан
крај тебе спавам,
Речи моје
текле би саме
ко песма нека
усред таме
и док ти очи
у мраку сјаје
опијена слушала би шапат
што не престаје,
А када умор
очи ми склопи
ти сан и шапат
пољупцем стопи
док глас што шапће
замире на уснама твојим…
Братислав Богдановић
Moja čežnja Beskrajna je sreća koja iz tvojih očiju sija, uporno je tražih u tunelu tame, svetlost kojom zračiš meni tako prija, al’ usne nam ostadoše same. Tražiš svilenu haljinu da prekrije srce tvoje, pogled ti tone u daljini polomljenog sunca, ko ti jastuk nudi kao ruke svoje, a hrabrosti imaš poput peščanog … Настави са читањем “Moja čežnja-Saša Zbiljić”
Moja čežnja
Beskrajna je sreća koja iz tvojih očiju sija,
uporno je tražih u tunelu tame,
svetlost kojom zračiš meni tako prija,
al’ usne nam ostadoše same.
Tražiš svilenu haljinu da prekrije srce tvoje,
pogled ti tone u daljini polomljenog sunca,
ko ti jastuk nudi kao ruke svoje,
a hrabrosti imaš poput peščanog zrnca.
Vode teku, vode zaboravljaš,
strah od cilja tebe zavarava,
svoje srce na cedilu ostavljaš,
da čami u senci zaborava.
Mlaka je boja tvoga lica,
što dane učini mi vedrim,
svojim očima pogled mi golica,
pa se u trenutku ćuti osetim setnim.
Balast pade kao kamen na moje grudi,
u noćima hladnim ko ti ruke greje,
ko te mesto jutra budi,
ko ti seme ljubavi seje.
Ostavi tragove da mru za tobom,
ne diraj ni kap moje čežnje,
rušiš kapije i sve pred sobom,
u naglom i mučnom osećaju težnje.
ЖИВОТ… У сутону свом док замишљен стојим пребирам успомене и снове бројим искусио ја сам сву радост живота па спокој миран чекам крај свог плота Рођен у љубави, пробуђен с криком одрастао на камену, окружен виком живот сам газио, стрепећи пазио од судбине бежао па јој опет долазио Године што прођоше и тешке и лаке нису … Настави са читањем “ЖИВОТ…”
ЖИВОТ…
У сутону свом
док замишљен стојим
пребирам успомене
и снове бројим
искусио ја сам
сву радост живота
па спокој миран чекам
крај свог плота
Рођен у љубави,
пробуђен с криком
одрастао на камену,
окружен виком
живот сам газио,
стрепећи пазио
од судбине бежао
па јој опет долазио
Године што прођоше
и тешке и лаке
нису сломиле
моје кости јаке
за љубав и страст
живот сам дао
да волим несебично
ја сам знао
Од живота уморан
смрти се не бојим
остварени снови
сведок су да постојим
ал ме једно плаши
док ово пишем
надживети ме мораш,
јер за тебе још увек дишем…
Братислав Богдановић
Mnogi građani govore ozbiljno i u šali kažu, da najviše mnogi političari lažu! Ko najviše u svetu ratuje posle Drugog svetskog rata, on je najveći svetski “ratni demokrata”! Živko Begović
Mnogi građani govore ozbiljno i u šali kažu,
da najviše mnogi političari lažu!
Ko najviše u svetu ratuje posle Drugog svetskog rata,
on je najveći svetski “ratni demokrata”!
Živko Begović
Noćas ćutim, osluškujem kišu, koja pada po našim snovima. Rominja tiho, posipa pod mesečinom čaroliju. Ćutim… Bojim se, zaboleće te moja reč. Ne kao oštrica mača. Trgnuće te iz sna. Ne kao opomena. Žignuće te koliko i mene, ožiljak iz glasa drhtavog, ugušenog strepnjom da te u melanholiji ne izgubim za uvek. Jer sva … Настави са читањем “KIŠNA TIŠINA”
Najda M.
Борислава ДВОРАНАЦ М И Р И С Хладноћа. Шум, и ево је креће. Од прстију, преко колена, и узима ме. Осваја полако део по део, пору по пору. Препуштам јој се сва. Милује ме по гузи, грудима, врату. Ма, свуда! Осећам њен дах. Како је неодољиво нежна, стиска ме све јаче и јаче. Волим је! … Настави са читањем “Борислава ДВОРАНАЦ, М И Р И С”
Борислава ДВОРАНАЦ
М И Р И С
Хладноћа. Шум, и ево је креће.
Од прстију, преко колена, и узима ме.
Осваја полако део по део, пору по пору.
Препуштам јој се сва.
Милује ме по гузи, грудима, врату.
Ма, свуда! Осећам њен дах.
Како је неодољиво нежна, стиска ме све јаче и јаче.
Волим је! Црвено се пали!
Не! Не желим крај, тек је почело,
А затим долази он, гребуцка нежно, чак боцка.
Црвени ми се тело. Опија, прија.
О, не, ево и њега! Увек све забрља.
Тако је јадно хладан, плав, бео, увек невесео.
Ал’ осећа дрхтање мог тела, узима ме.
Сада је влажан и грли ме чврсто.
Отимам се из загрљаја
Јер жели ме он, мој верни друг,
Чека да ме загрли, да ме прими и осети,
А онда долазиш ти
И упија те цело моје тело,
И твој мирис ће остати на мојој кожи читаве ноћи.
_________________________________________________
(,,Ледени људи”, – циклус ,,То сам ја”, 2010.)
ГДЕ СИ… Где си сада дал си сама плаши ли те ноћна тама дал ти мисли к мени беже у грудима туга стеже ил си нашла љубав нову срећу са њом ти да делиш јер се као птица нека са јесени другом селиш Где си сада шта ли сањаш после свега мирно спаваш ил те … Настави са читањем “ГДЕ СИ…”
ГДЕ СИ…
Где си сада дал си сама
плаши ли те ноћна тама
дал ти мисли к мени беже
у грудима туга стеже
ил си нашла љубав нову
срећу са њом ти да делиш
јер се као птица нека
са јесени другом селиш
Где си сада шта ли сањаш
после свега мирно спаваш
ил те можда савест пече
прошлост наша сетом сече,
крадем ли ти сузу неку
сузе моје за те саме теку
Где си сада да ме пустиш
док те волим ја да умрем
па да мртав онда сањам
како срећан стобом спавам…
Братислав Богдановић
NADA