Noćas ćutim,
osluškujem kišu,
koja pada po našim snovima.
osluškujem kišu,
koja pada po našim snovima.
Rominja tiho,
posipa pod mesečinom čaroliju.
Ćutim…
Bojim se,
zaboleće te moja reč.
Ne kao oštrica mača.
Trgnuće te iz sna.
Ne kao opomena.
Žignuće te
koliko i mene,
ožiljak iz glasa drhtavog,
ugušenog strepnjom
da te u melanholiji
ne izgubim za uvek.
Jer sva je moja tuga,
i tuga tvoja.
Koračamo skupa,
dišemo kao jedno,
tražeći zrnca sreće.
Zato ćutim, ćuti i ti
i slušaj kišu kako rominja
kroz naše snove.
posipa pod mesečinom čaroliju.
Ćutim…
Bojim se,
zaboleće te moja reč.
Ne kao oštrica mača.
Trgnuće te iz sna.
Ne kao opomena.
Žignuće te
koliko i mene,
ožiljak iz glasa drhtavog,
ugušenog strepnjom
da te u melanholiji
ne izgubim za uvek.
Jer sva je moja tuga,
i tuga tvoja.
Koračamo skupa,
dišemo kao jedno,
tražeći zrnca sreće.
Zato ćutim, ćuti i ti
i slušaj kišu kako rominja
kroz naše snove.
Najda M.
(Прочитано: 71 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.142 пута)
Tuzni, ali lepi stihovi. Drago mi je da sam te i ovde sreo :) 10+
Eto..i ovde smo se sreli. Hvala Ti.