Месец: децембар 2011.

Portret čovekovog straha

Mesečina otkriva prašinu iz dubokih ćoškova U kakao obojenu noć kvari beli prah Zmurimo ispred nezvanog sudije U mraku svojih zivota Plasimo se hladnih zimskih vetrova Tada vidimo kako iz nas odlazi zao dah I svi to osećamo pomalo, negde, nekad Kvadrature naših srca odraz su u ogledalu Gde se preslikava ono što smo I … Настави са читањем “Portret čovekovog straha”

Mesečina otkriva prašinu iz dubokih ćoškova
U kakao obojenu noć kvari beli prah
Zmurimo ispred nezvanog sudije
U mraku svojih zivota
Plasimo se hladnih zimskih vetrova
Tada vidimo kako iz nas odlazi zao dah

I svi to osećamo pomalo, negde, nekad
Kvadrature naših srca odraz su u ogledalu
Gde se preslikava ono što smo
I što bi mogli biti
Tamo je nasih zimskih želja sklad
Al retki imaju hrabrosti da u njega pogledaju

Stati sa lovorom il bez njega
Pred slikare nasih posupaka i načela
Teže je nego pred čopor lavova izaći
Il u čeljusti ajkule zakoračiti
Jer to je lice, priroda čoveka
Ništa ga ne plaši kao njegovih dela senka

Pred nasim očima jedino vidljiva je slika
Razbiti ogledalo, slikara ubiti,pa pobeći
Čemu traženje samoga sebe?
Kad se može osuditi prvi do nas
Čemu kvarenje sebičnog predivnog lika?
Kad manje vredi sto tuđih dela, od naših praznih reči

Praznih reči, besmislenih rečenica
Koje niko do nas ne sluša,
Strah koji sebičnost budi, a zavist oživljava
Pretvori nas u ljusture koje plima spere
Umesto velikih rečnih korita, postajemo rečica
Na običnom belom papiru nacrtana slika ružna

MOJA OSTAJEŠ – Sabah Al-Zubeidi

MOJA  OSTAJEŠ Pesnik: Sabah Al-Zubeidi Tvoji obrazi žare moje usne I ruke tvoje u rukama mojim Moje si prognanstvo .. I zadnja luka u životu. Ništa nije kao ljubav Nas kad spoje I ništa nije kao život Kad uhvati u naručuju nas. Rušim vreme i dolazim tebi Lice uroniću u reku suza tvojih Probudi se … Настави са читањем “MOJA OSTAJEŠ – Sabah Al-Zubeidi”

MOJA  OSTAJEŠ

Pesnik: Sabah Al-Zubeidi

Tvoji obrazi žare moje usne

I ruke tvoje u rukama mojim

Moje si prognanstvo ..

I zadnja luka u životu.

Ništa nije kao ljubav

Nas kad spoje

I ništa nije kao život

Kad uhvati u naručuju nas.

Rušim vreme i dolazim tebi

Lice uroniću u reku suza tvojih

Probudi se i ustani sad

Iz zaborav – pećine

Otvori prozor za svetlo zagrljaja

Prolaze brzo točkovi vremena.

Probudi se i ustani

Otvori oči više

Ovo je vreme – vreme ljubavi

Ostaćeš ti moja

Ostaću i ja tvoj

(C) Sabah Al-Zubeidi

Beograd.20.04.2011.godine.

Moja tuga, ti i ja.

Duge su ove noći,  dok ja sanjam da ćeš doći, bolni su ovi dani,  mojom tugom izbrojani. Suze su ove lile, svaki bol su prežalile, čaša je svaka puna,  idem, trčim, ne znam kuda.. U tami kad nebo pada, hladno je bez tvog zagrljaja, u zimi kad vetar duva, znam, ipak me nešto čuva. Čuva … Настави са читањем “Moja tuga, ti i ja.”

Duge su ove noći, 

dok ja sanjam da ćeš doći,

bolni su ovi dani, 

mojom tugom izbrojani.

Suze su ove lile,

svaki bol su prežalile,

čaša je svaka puna, 

idem, trčim, ne znam kuda..

U tami kad nebo pada,

hladno je bez tvog zagrljaja,

u zimi kad vetar duva,

znam, ipak me nešto čuva.

Čuva od zla i dna, 

ne da duši da propada,

pod istim smo nebom znaj,

moja tuga, ti i ja..

Biografije pesnika – Sabah Al-Zubeidi -Irački pesnik

Sabah Al-Zubeidi Irački pesnik, pisac i slobodni novinar. Piše na srpskom i arapskom. Rođen 12.11.1956. godine u gradu Al Amari na jugu Iraka. U Iraku je završio osnovnu i srednju školu. Potom je 27.08.1977. godine došao u SFRJ gde je stekao visoku stručnu spremu, Poljoprivredni fakultet, odsek stočarstvo. Živi i stvara u Beogradu. Oženjen je … Настави са читањем “Biografije pesnika – Sabah Al-Zubeidi -Irački pesnik”

Sabah Al-Zubeidi Irački pesnik, pisac i slobodni novinar. Piše na srpskom i arapskom. Rođen 12.11.1956. godine u gradu Al Amari na jugu Iraka. U Iraku je završio osnovnu i srednju školu. Potom je 27.08.1977. godine došao u SFRJ gde je stekao visoku stručnu spremu, Poljoprivredni fakultet, odsek stočarstvo.

Živi i stvara u Beogradu. Oženjen je srpskom državljankom sa kojom ima ćerku i unuka. Osnivač je i direktor Mesopotamia company d.o.o, Beograd Direktor Mesopotamia cultural center u Beogradu Direktor Mesopotamia media center u Beogradu. Predsednik Organizacije za unapređenje ljudskih prava Iračana u Srbiji.  Zamenik predsednika iračke dijaspore u Srbiji Međunarodni član Amnesti Internešenel. Član je više književnih klubova, saveza i udruženja u Srbiji.

 Za svoj književni rad nagrađivan je sa više diploma, priznanja i zahvalnica u Iraku i u inostranstvu. Njegova književna stvaralaštva promovisana su širom Srbije i u Iraku, što su snimile brojne lokalne televizije. Redovan je gost kulturnih televizijskih emisija u Srbiji koje su direktno prenošene. Njegove poezije objavljene su u mnogim časopisima, dnevnim i nedeljnim novinama i na internet sajtovima u Iraku, arapskom svetu i u inostranstvu. Obajvio je u Iraku 2008. Godine prvu zbirku pesama pod nazivom Pesme prognane ptice, na arapskom jeziku. U Beogradu 28.06. 2011. Godine objavio je istu zbirku na srpskom i arapskom jezik. Dana 09.11.2011 Godine je obajvio u Beogradu i nova zbirka pod nazivom Senke Sanja na arapskom jeziku, a uskoro će biti objavljena i na srpskom jeziku.

Jedan zid premošćen neispisanošću sobe

  Prozori otvoreni staklasti pogled lome Otvorena tačka prelamanja svjetlosti Bezimena otvara vrata Da bezimeno uđe osvanuto vrijeme Rađaš li se s mišlju od smrti daleko Vremenito odškrinuta polutajna trajanja Što znaju je svi al’ niko brojanice strpljivošću Monaškom prebirao nije kao ti Nebom prognana riječi U crnom od žala osvićeš Pozorno kraj tebe šapate … Настави са читањем “Jedan zid premošćen neispisanošću sobe”

 

Prozori otvoreni staklasti pogled lome

Otvorena tačka prelamanja svjetlosti

Bezimena otvara vrata

Da bezimeno uđe osvanuto vrijeme

Rađaš li se s mišlju od smrti daleko

Vremenito odškrinuta polutajna trajanja

Što znaju je svi al’ niko brojanice strpljivošću

Monaškom prebirao nije kao ti

Nebom prognana riječi

U crnom od žala osvićeš

Pozorno kraj tebe šapate nižem

I međ njima mrtav jezik svoj

Sutonom žedna u tvoje bunare silazim

Stasavam s prividom oslovljena tek sjen

Noću te skrivam ukrašće te

Oči zloslutne bez tvoga sjaja

Zatvaram prozore survaće te

Zidovi ispisanih zidova

Tek krhkošću gradim te spram ruševina

Ne bih li sagradila sebe

 

 

 

KOLOVODJA- Miladinovic Sandra

KOLOVODJA   Nezna juce da je sutra, nezna noc da je dan, niti korak da je sudba, kolovodja da je kralj! Rukom mase, osmeh nudi, sve u isti tren! Dok preplice sitno oro, nezna da je njen!   Igra srce u  nedrima, kad se seti onog dana, zelene su oci bile i njegova prva rana. … Настави са читањем “KOLOVODJA- Miladinovic Sandra”

KOLOVODJA

 

Nezna juce da je sutra,

nezna noc da je dan,

niti korak da je sudba,

kolovodja da je kralj!

Rukom mase, osmeh nudi,

sve u isti tren!

Dok preplice sitno oro,

nezna da je njen!

 

Igra srce u  nedrima,

kad se seti onog dana,

zelene su oci bile i

njegova prva rana.

Ispod grana jorgovana,

dodir ruku, miris kose,

divne reci sa usana

sto prkose!!

 

Nezna juce da je sutra,

nezna noc da je dan,

niti biser da je niska,

kolovodja da je kralj!

Dok se klanja osmeh mami,

nezna da je njen,

a, mirisu jorgovani,

 bas kao onaj tren!

 

Dok napolju dah se ledi,

i veje li veje,

kolovodjo kad odigras,

shvati ona gde je!!!!

 

© Miladinovic Sandra

 

 

U počast Kamingsu 68 — Marina Adamović

jednog ćemo se dana u poznati baš kada ja!!!!!!!!!!  to budem htela do tada ni reči ni digresije o mojoj bogat oj ! poetsk oj i storiji jednog dana ćemo preći na ti sve to zavisi od mojih!!!!!!!!!!!  namera ni!  pedalj do tada da m ne budete bliž(i)e oštra sam i surova kô izbljuvanajeza lomljivi … Настави са читањем “U počast Kamingsu 68 — Marina Adamović”

jednog ćemo se dana u

poznati

baš kada ja!!!!!!!!!!  to budem htela

do tada

ni reči

ni digresije

o mojoj bogat

oj ! poetsk

oj i

storiji

jednog dana ćemo preći na

ti

sve to zavisi od mojih!!!!!!!!!!!  namera

ni!  pedalj do tada da m ne budete bliž(i)e

oštra sam i surova kô izbljuvanajeza

lomljivi dani

lomljivo sunce

samo i tišina da ne bude

takvai

jednog ćemo dsna

e baš tada

sve u lepu oterati

i gaziti se do  mile volje

znaš šta

kada nestanem

biće mi svejedno kog ćemo vraga  na polje isterati

ali-tada

baš tadaćemo, – pre-zasigurno   ne! nikako

Stih dana i pesme nedelje -decembar 2011. bira-Lepa Simić

30.12.11 PESA NEDELJE – PARANJE DUŠE – Svetlana Djurdjević Ne paraj mi dušu, kao iznošenu bluzu. Ne daruj mi olako iznuđene milošte jer, moje je srce zaleđeno staklo i za sebe samo jednu iskru ište. Ne govori ništa, neka tuge tonu, od naših ljubavi ostala su zgarišta, a pepeo je ispunio vasionu. I ne kaj … Настави са читањем “Stih dana i pesme nedelje -decembar 2011. bira-Lepa Simić”

30.12.11

PESA NEDELJE – PARANJE DUŠE – Svetlana Djurdjević

Ne paraj mi dušu,
kao iznošenu bluzu.

Ne daruj mi olako
iznuđene milošte
jer, moje je srce
zaleđeno staklo
i za sebe samo
jednu iskru ište.

Ne govori ništa,
neka tuge tonu,
od naših ljubavi
ostala su zgarišta,
a pepeo je
ispunio vasionu.

I ne kaj se lažno
zbog promašene sreće;
jutro je od suza vlažno,
onih, koje više teći neće.
I samo to
na kraju je važno.

Ne paraj mi dušu,
kao pocepanu bluzu.

© Svetlana Djurdjević

28. 12 11

ČEKANJE  – Borislava Dvoranac

Otupele samoćom
usahle željom
ispucale nadom
i vapajem čežnje
usne ljube

ledene ih spuštam
na crvene jagode
tvoje
……………………

čekaš da odem

a ja se
kao planina sušim
i čekam

i ti čekaš

i čekamo
i čekaćemo

i čekaš…
26.12.11

ZDRAVO, MOJE IME JE SARA – Miroslava Odalović

Moje ime je Sara.
Ja sam ona koja nisam,
koja nikada nisam.
Ovo su ruke za moje zagrljaje.
Osakacene prazninom.
Okrunjene u prstenju koje sumrakom skidam
i u tmine bacam.
One pisu istoriju plasticne igracke
sahranjene u grobovima djetinjstva
koje nije doraslo do kolijevke.

…………..

 

Ja sam Sara.
Ja sam ona koja nisam.
Ja sam ona koja uvijek
samo pokusavam da budem.
Ja sam ona koja hoce.
Ja sam ona koja ne pristaje.
Ja sam uvijek,
vjecnoscu stegnuta
u sipljive trenutke. Ja sam nada
umrla za kraj.
Ja sam ona koja hoce da razumije.
Ja sam ona koja ne razumije uvijek.
Ali JESAM.

 

24.12.11

PESMA NEDELJE – ЗВЕЗДО – Љиљана Павловић-Ћирић

Таван или смо попадале
снове
у срчане коморе
их флаширали

и босиљком биберили
да на устајалу наду
не заударају

и тамјаном засладили
да на смолу вишњевску
не горчају

од голубијег перја
сплели смо небо
пљувачком га улепили

Звездо
ти сад гледај
у крило да нам
паднеш
22.12.11

КАПЉА – Мирослава Одаловић

 

Гледај на мом длану једно море спи

И на дну тог мора спаваш и ти

И талас ти прориче живот жедне капи

Коју и ја пијем којом живот напих

…………….

 

Капљом смијеха напуни собе сад без гласа

Капљом вина залиј сред сломљеног хљеба

Капљом мира храни снагу сред таласа

Да не кане суза тамо гдје не треба

 

©Мирослава Одаловић

 

21.12.11

U krčagu želja – Bogdanka Rakić

Ne mogu da se igram sa egom

šarmantnog mladića,

niti drskost zrelog čoveka

upokojiti na groblju prevaranata;

ne mogu ih slagati da su

mit kolumbijskih urođenika

niti rasplakati njihovu hrabrost.

……………..
Hej,

budna sam,

samo ne znam kako danom da utažim žeđ

pa razbijam krčag želja

i u prosutom sadržaju

prepoznajem vlastite misli svetica i konkubina.

 

20.12.11
NEĆE BITI NIČEGA – Iskrica

Ako me ne želiš
pucni prstima i nestaću
kao da sreli smo se u prolazu
kao da mene nikada nije ni bilo
u svom ovom haosu.

………….

Kad jednom tačka bude stavljena
nema povratka
na zgarištu sećanja i lomača će
biti spaljena.

19.12.11

MAGIJA- Latinka Djordjević

Srebrnom zvezdom,
kosu ukrasim,
nebo rukom zaklonim,
nemir svoj tebi podarim,
pa rekom ljubavi  zaplovim.

Zaigram
na oštrici meseca
opojnost trenutka razvejem
i olujom hladnih suza,
oboje potopim.

Zamutiće se stvarnost,
nestaće moji tragovi.
Srce zaludjeno baladom,
uspavaće poljupce lepljive,
sve biće,
magija do zore.

(C) Latinka Djordjević

 

18.12.11
PESMA NEDELJE – APSOLUTNO – Marina Mihajlović-Živković

znaš šta si ti?
ti si moje apsolutno
kad raširiš ruke pa uhvatiš celo nebo
i pticu

nemoj da mi odmahuješ glavom
to nije odluka već način disanja
i ti nemaš ništa s tim ….

moja apsolutna istina
i apsolutna laž
proističu iz tvog osmeha
sva moja mudrost tvoja je tvorevina
sva moja ludost inspirisana je tobom.

nemoj da mi odmahuješ glavom
nije to odluka
i ti nemaš ništa s tim …

© Marina Mihajlović-Živković

17.12.11

 Sve izgleda jasnije – Velibor Sikimić

Jasan je jedino dan
A noći sve su čudnije
Tvoj miris jači je od vremena
S poljupcima luduje
Lako mi je noćas sve
Misli u nebo lete
Sve izgleda jasnije
Kad srce ožiljak stekne.

(C) Velibor Sikimić 2011.

 

 

16.12.11

КРОЧИЛА СИ У МОЈ ЖИВОТ Ljubodrag Obradovič

Крочила си у мој живот,
*лутајући кроз мисли,
силазећи у срце,
тамно срце, срце ноћи
пуно чудовишта!*

………

Ушла си у мој живот
и миловала ме лудо- вечности трен!
Данас, кад са другом лутам, знам:
тобом сам заувек опијен.

 

15.12.11

IZGUBLJENI SNOVI – Stana Minić

Maleno zrno peska
nekim čudom čvrsto stoji
na poslednjoj duginoj boji
dovoljno daleko
od korova i kletvi
……

Srce to je snaga bogova
tu snagu svako ne ubija

Igram neka se mešaju
krv suze i znoj
igram za korene svoje
za život svoj….
14.12.11


13.12.11

KIŠA- Svetlana Biorac-Matić

Žedna zemlja vodu pije,
huči reka pod vrbama,
plače nebo, žao mu je
mokre ptice u granama.

Oblk lenjo nebom plovi,
munja gromom progovara,
kap za kapljom utapa se,
u prašinu trotoara.

Žuborom se reka javlja,
mokro granje vetar njiše
i raznosi na sve strane
miris tople, letnje, kiše.

 

 

12.12.11


KUSUR – Srbobran MatićJa stvarno nisam znao,
da ti je to vrlo bitno,
ja bih ti ljubav dao,
al’ danas – nemam sitno!Ja samo takav trajem
uvek se ceo dajem.
kad plaćam, do kraja plaćam,
ne tražim kusur, niti ga vraćam.© – SRBOBRAN MATIĆ

11.12.11

Vratite mi…- Bogdanka Rakić

Zima pre zime,
strašnija od najhladnijih zimskih dana,
misao ledi tužnu. 
…..
Izbezumljenost je to, o, Ljubavi,
o,  srce moje pod stopalima,
odjek uznemirenosti, neiskazanog straha
i nema više ni kopna ni voda,
ni severa, ni juga, ni juga,
ni rađanja, ni umiranja,
ni poljupca, ni molitve, ni molitve.

Ne ištem poslednju pričest,
samo preklinjem skršena,
vtatite mi moje snove. 

 

10.12.11

NOKTURNO-  MARINA ADAMOVIC

razmišljm

da li ima smisla

postojati

a biti utvara

i ne vredi

kako će avet imati

tri čiste

i nešto stvarno odlučiti

idem dalje

poput ranjene zveri

kao —

škrgućem

a

bale mi za telom klize

–

eto

–

još pokret il’ …

recimo —  dva

i predstava će biti

puna jeze –

za one što bulje a

ništa ne shvataju

iza spuštene zavese

provirujem

da li sam tu

ili čekam sebe


 

8.12.11

ПУСТО ЈЕ МОЈЕ СЕЛО – Зоран Христов

Пусто је моје село,
пси све ређе у њему лају,
све чешће свештеник  чита опело
старци ме више и  не препознају.
…….

Пусто је моје село
дечији смех се више не чује
школско би звоно сигурно хтело
с ђацима да се опет радује

7.12.11

ŠTA JE TO BILO TAKO LJUBAVNO- Spasoje Ž. Milovanović

šta je to bilo tako ljubavno u ljubavi našoj
iskovane varnice u zelenu buđ
deda mraz na wc šolji
i masnih fota deklamacija
iz televizora trešti proklamacija
neko je opet nezavisan

……….
knjige od prohroma maltera i cigle
slikovnice i bojanke svakodnevnog života
nešto me protresa tokom ranijih razdoblja
neke kuge i verski neki svetski
neki bratski i građanski ratovi moji i tuđi svatovi i šta
šta je to bilo tako ljubavno u ljubavi našoj

6.12.11

 

 

PESMA NEDELJE – JEDNA U NIZU – BRANKA ZENG

 

Htela sam tek onako proći,
videti odraz svojih koraka.
U odjeku na tvojim grudima,
umiriti drhtaje svojih strepnji.
Okrenuti se od svih stega, otići
tragom utisnutim nasleđem.

Putnik sam, neumorna pratilja,
snove sam prosula u ime povratka,
i nisam otišla nikuda, a jesam, želela…

Žamor utihnu u trenu dok prolazi
ponosno uzdignute glave, tiha
u svom pohodu ne ruši stvoreno.
Ona koja ima dar da ponizna bude,
a neponižena da traje.

… zanoćiti pod okriljem zvezda,
rasuti tihu novembarsku noć…
uspavati reči na tvojim usnama,
buditi jutro a ne probuditi ga.

© Branka Zeng

5.12.11

U poćast Kamingsu 74 – Marina Adamović

grančica se naginjala sve

više i niže a šta bi dru

go pod

teretom snega

čekala sam na rezultat

ne!preokrećem

on je  čekao mene

dvoumila sam se se

zašto grančica ne strese pahulje

i pozove neku pticu

4.12.11

Objava- Bogdanka Rakic

Kao pupoljak beli,
kao svežina jutra,
izvijam se
željna mirisa dana,
dana nadanja…
……

O, nasmejte se,
zadrhtite,
zatalasajte se-
stižem vam
kao osmeh voljene,
kao pupoljak beli!
3.12.11

KOLOVODJA- Miladinovic Sandra

 

Nezna juce da je sutra,

nezna noc da je dan,

niti korak da je sudba,

kolovodja da je kralj!

Rukom mase, osmeh nudi,

sve u isti tren!

Dok preplice sitno oro,

nezna da je njen!

……..

 

Dok napolju dah se ledi,

i veje li veje,

kolovodjo kad odigras,

shvati ona gde je!!!!

 

 

2.12.11

Све што је запаљено, једном ће да изгори  – Зоран Матић

Скрати, све године, онако немарно,
Време се истопило као сребро у води,
Ево бежи, ево готово је.

Шта ће остати,
Траг на угашеном камину,
Окићени зид без слика времена ?


……
И тако, идем, вратићу се,
Заобилазим неке године, колико могу,
Говорим, не увесељавам више никога,
Окружен предебелим нитима трња,
Ратник сам, сечем, убијам,
Ипак, није још време умирања.

1.12.11

ДОБРИЦА- Љубодраг Обрадовић

Добрица добро поклања…
Сликама својим спокој даје
и делић свога неисањаног сна,
у машти пролазника да траје!

А камен ко камен, тајне скрива!
Уметност годи и машту и телу.
Осмех слика напаћеном прија,
док упија идилу у сликама успелу.

………….

Добрица добро поклања,
не однесе се све са собом…
Сад и шетње до свога сна,
остави свима пред погледом.

 

 

МОРЕ У ОКУ-Саша Милетић

Скочила си у дубину Мога ока И запловила По плаветном мору Од тада Не излазиш из њега У њему обале Не постоје

Скочила си у дубину
Мога ока
И запловила
По плаветном мору

Од тада
Не излазиш из њега
У њему обале
Не постоје