Месец: јул 2011.

Ako malo radimo, a mnogo trošimo,
najbolje bi nam bilo, da se u EU “učlanimo”!
Ona će nam dati novac da “dobro živimo”,
a Nato će nas braniti da se nikoga ne “bojimo”!

Živko Begović

Naša prošla nekadašnja vremena,
sada su postala samo uspomena.
Njih se sećaju i poznaju stariji,
koji još žive, jer su sada srećniji.

Celokupno ljudsko društvo je razvijenije,
a sveopšta kultura naroda i tehnike modernije.
Svugde se nastoji da se nauka i tehnika unapredi,
jer za čovečiji život najviše vredi.

Da se bolje nego ranije živi i radi,
čemu će najviše doprineti mladi.
Mlada generacija je naša budućnost,
a stariji su postali skoro naša prošlost.

Sve je usmeremo na poboljšanju životnog standarda,
pa se svako boljim nanima nada.
Prošlost će zameniti budućnost,
nauka, tehnika, znanje, rad i mladost.

Najbolje bi bilo da se živi u miru,
i da narodi što manje umiru.
Da medju narodima u svetu bude sloga,
bez mržnje i svađe za svakoga.

Neka se narodi međusobno slažu,
i jedni drugima u dobru i nevolji pomažu.
Kada nastanu problemi i brige,
da im ljudski razum u pomoć stigne.

Sve ovo nije nikakva nova”filozofija”,
a nebi trebalo da bude ni istorija.
Čovečiji život je najdraži na svetu,
gledajući na celu našu planetu.

Ovo treba da bude naša najveća životna nada,
a ko protiv nje radi, neka se dobru ne nada.
Sve one koji se o ovo ogreše,
svako kajanje će biti kasno što pogreše.

Mir, ljudski razum, sloga i rad,
najveće su čovečije vrline sad.
Nesloga, nepravda i rat ne donose sreću,
nego celome čovečanstvu,veliku “nesreću”.

Svi se trebamo “boriti” za budućnost bolju,
koje čoveku stvaraju životnu volju.
Pravilan životni put je dobrota i poštenje,
a ne medjusobna mržnja, rat i uništenje!

Živko Begović

Ja sam nocas od tebe daleko,
u svetu tuge,gorke suze lijem,
jer ne mogu da ti ruku pruzim
i uz tebe svoje telo svijem.

Nocas mi je oko srca hladno,
studen mi se u dusu uvukla,
nema tvoga lika da me greje,
daljina me potpuno dotukla.

Velika tajna

Ja nisam onaj
o kom ti srce zbori
u oku mome nema vise sjaja
venama mojim jesen zubori
novembar se gnezdi mesto maja.
A ni ti vise nisi ni delic onaga bica
zvezdo nebeska moja, daleka, sjajna,
postasmo tudji jedno drugome, stranci
proslost daleka, bolna, ponori, klisure, klanci
umesto detinjih snova, zivota okovi, lanci
nicega ostalo nije od onog davnasnjeg raja,
i zato umesto slatkih, ispijmo gorka pica,
u svakom srcu snuje poneka velika tajna.

Milorad J. Nikic