Дан: 6. јул 2011.

Оно опетовано расковано
Што клинове забада у небеса високо
Раскућено вапи за кровом
Од темеља одсањан рукопис
Себе спрам хтијења гради
Собом спрам бдијења снива
Себе у недоглед распиње и вида
И тако свијетом бива
Графит срушеног зида

2011.
© Miroslava Odalovic

Наздрављам јутру с пијаном надом
Да не знаш да освит ка теби ходи
И да те кунем узаврелим хадом
И молитву склапам у твојој води

Да не чујеш шапат кад за тобом блиједи
Додир недотакнут додиром твојим
Да не знаш да рука тмине ми циједи
Бројанице ноћи тихо кад бројим

И наздрављам тмнини зато што скрива
Мрве мог освита са твога чела
Наздрављам бурно јер све што бива
Само је игра пијаног пепела

1992.
© Miroslava Odalovic

Ko te od mene uze, sine moj
Nad grobom da ti tužim, sine moj
Za tobom da se spustim, sine moj
Suzom do neba da stignem, sine moj
Vrata od raja plačem da otvorim, sine moj
Kroz njih da u nebesa uđeš, sine moj
Ko te od mene otrgnu, sine moj
Kletvom da kunem gromom da spržim, sine moj
Grom se kunem u krilu od kiše, sine moj
Lelek meni zauvijek, sine moj
Lelek meni zauvijek

Od mlijeka stvoren od grudi mojih, sine moj
Od grudi sklonjen praznih sam ruku, sine moj
Kapljama sipam pod oblak skrivena, sine moj
S hljebom u ustima zalogaj gorak, sine moj
Kolijevko grobom zaljuljana, sine moj
Zemljom zemlju hraniš grumenom bola, sine moj
Naramke jecaja u vatri da spalim, sine moj
Da zora utrne i osvit stane, sine moj
Lelek meni zauvijek, sine moj
Lelek meni zauvijek

Kose sam raspustila, sine moj
Pletenice rastrgla, sine moj
Bolje u grob za tobom, sine moj
No s kamenom na grudima, sine moj
Lelek, lelek meni, sine moj
Lelek meni zauvijek

Oj što te rodih pod nebom ljutim, sine moj
Oči mrtve da ti gledam, sine moj
Ruke mrtve da ti sklapam, sine moj
Kosu mrtvu da ti gladim, sine moj
Obraz hladni da ti ljubim, sine moj
Nebo će pući od mog bola, sine moj
Zemlja se otvorit od mog bola, sine moj
Sve živo progutat od mog bola, sine moj
U zemlju crnu s tobom od bola, sine moj
Lelek meni zauvijek, sine moj
Lelek meni zauvijek…

© Miroslava Odalovic

Кад бела зора црне влати
Расплете у том класју
Тад жамор светла под раном неба
Шапуће у сагласју

Да све ће стићи под руб од недра
Да дотакне слутње
Све раширит бела једра
У немиру ћутње

Шапат мртав под стопом стоји
Од корака до корака
Шапат мртав под језиком броји
Дукате од мрака

© Miroslava Odalovic