Naša prošla nekadašnja vremena,
sada su postala samo uspomena.
Njih se sećaju i poznaju stariji,
koji još žive, jer su sada srećniji.
Celokupno ljudsko društvo je razvijenije,
a sveopšta kultura naroda i tehnike modernije.
Svugde se nastoji da se nauka i tehnika unapredi,
jer za čovečiji život najviše vredi.
Da se bolje nego ranije živi i radi,
čemu će najviše doprineti mladi.
Mlada generacija je naša budućnost,
a stariji su postali skoro naša prošlost.
Sve je usmeremo na poboljšanju životnog standarda,
pa se svako boljim nanima nada.
Prošlost će zameniti budućnost,
nauka, tehnika, znanje, rad i mladost.
Najbolje bi bilo da se živi u miru,
i da narodi što manje umiru.
Da medju narodima u svetu bude sloga,
bez mržnje i svađe za svakoga.
Neka se narodi međusobno slažu,
i jedni drugima u dobru i nevolji pomažu.
Kada nastanu problemi i brige,
da im ljudski razum u pomoć stigne.
Sve ovo nije nikakva nova”filozofija”,
a nebi trebalo da bude ni istorija.
Čovečiji život je najdraži na svetu,
gledajući na celu našu planetu.
Ovo treba da bude naša najveća životna nada,
a ko protiv nje radi, neka se dobru ne nada.
Sve one koji se o ovo ogreše,
svako kajanje će biti kasno što pogreše.
Mir, ljudski razum, sloga i rad,
najveće su čovečije vrline sad.
Nesloga, nepravda i rat ne donose sreću,
nego celome čovečanstvu,veliku “nesreću”.
Svi se trebamo “boriti” za budućnost bolju,
koje čoveku stvaraju životnu volju.
Pravilan životni put je dobrota i poštenje,
a ne medjusobna mržnja, rat i uništenje!
Živko Begović