Добродошли!
Otvara oči kô prozore. Počinje zima. Pušta gramofon. Uzima cigarete i flašu. Kô muzika, lagano, nižu se talasi dima, A zatim ustaje da naspe piće u čašu… . Ne oseća više telo. Kao da ne diše. Napalju leti inje. Miriše decembarski dan. Zvuci sa ploče sve tiše se čuju … I soba sama ćuti. Sklapa … Настави са читањем “(izgubljena pesma) — Marina Adamo”
Otvara oči kô prozore. Počinje zima. Pušta
gramofon. Uzima cigarete i flašu.
Kô muzika, lagano, nižu se talasi dima,
A zatim ustaje da naspe piće u čašu…
.
Ne oseća više telo. Kao da ne diše.
Napalju leti inje. Miriše decembarski dan.
Zvuci sa ploče sve tiše se čuju …
I soba sama ćuti. Sklapa oči u san.
Rodjak po materi Kazu da je moc u veri Toma neverni, dete ne verova u Hristove rane svete, i proklet bi, rodjak mi je, slutim po materi. Trebalo mi dugo, dugo dok sam skonto da nam kradu car zivota, da nas lazu. Posle muka i nevolja ne bez jeda i povoda, slepac biti kod ociju … Настави са читањем “Rodjak po materi – Milorad J. Nikić”
Rodjak po materi
Kazu da je moc u veri
Toma neverni, dete
ne verova
u Hristove rane svete,
i proklet bi,
rodjak mi je, slutim
po materi.
Trebalo mi dugo,
dugo dok sam skonto
da nam kradu car zivota,
da nas lazu.
Posle muka i nevolja
ne bez jeda i povoda,
slepac biti kod ociju
to je moto,
svih umeca i svih znanja,
kroz vekove u okove,
uvek bese
Hoce da nas preobrate
u podobne demokrate
Odreci se sluha, vida,
srama, stida
bez prkosa i ponosa
bez povika i inata
biti brojka bez imena
i korena
i uspece, dobri svete
samo da nas raspamete.
Al ja ne znam il ne umem
kad se puzi, a kad klanja
da ne vidim sto se vidi,
nisam vican.
Umni kazu
kako krvca nije voda,
po tome sam Tomi slican
s tim me tese.
Milorad J. Nikic