Месец: јул 2011.

Rodjak po materi – Milorad J. Nikić

Rodjak po materi Kazu da je moc u veri Toma neverni, dete ne verova u Hristove rane svete, i proklet bi, rodjak mi je, slutim po materi. Trebalo mi dugo, dugo dok sam skonto da nam kradu car zivota, da nas lazu. Posle muka i nevolja ne bez jeda i povoda, slepac biti kod ociju … Настави са читањем “Rodjak po materi – Milorad J. Nikić”

MiloradNikic

Rodjak po materi

Kazu da je moc u veri
Toma neverni, dete
ne verova
u Hristove rane svete,
i proklet bi,
rodjak mi je, slutim
po materi.

Trebalo mi dugo,
dugo dok sam skonto
da nam kradu car zivota,
da nas lazu.
Posle muka i nevolja
ne bez jeda i povoda,
slepac biti kod ociju
to je moto,
svih umeca i svih znanja,
kroz vekove u okove,
uvek bese

Hoce da nas preobrate
u podobne demokrate
Odreci se sluha, vida,
srama, stida
bez prkosa i ponosa
bez povika i inata
biti brojka bez imena
i korena
i uspece, dobri svete
samo da nas raspamete.

Al ja ne znam il ne umem
kad se puzi, a kad klanja
da ne vidim sto se vidi,
nisam vican.
Umni kazu
kako krvca nije voda,
po tome sam Tomi slican
s tim me tese.

Milorad J. Nikic

Stih dana jul 2011- Bira Ljuba Obradović

PESME NEDELJE JUL 2011. BALETSKE CIPELICE – Aleksabdra Luthander POTAJNO – Miladinovic Sandra ZA SVEČANOST SE SPREMAM – Milica Miletić МЕСЕЦ И ЗОРА- Dule R. Paunović Došao si nepozvan – Ratka Bogdan 31.07.2011 – BALETSKE CIPELICE – Aleksabdra Luthander Gori podrum sećanja uplakane lutke mašu Moje rumene baletske cipelice odvele su me daleko iz igre … Настави са читањем “Stih dana jul 2011- Bira Ljuba Obradović”

PESME NEDELJE JUL 2011.

BALETSKE CIPELICE – Aleksabdra Luthander
POTAJNO – Miladinovic Sandra
ZA SVEČANOST SE SPREMAM – Milica Miletić
МЕСЕЦ И ЗОРА- Dule R. Paunović
Došao si nepozvan – Ratka Bogdan

31.07.2011 – BALETSKE CIPELICE – Aleksabdra Luthander

Gori podrum sećanja
uplakane lutke mašu

Moje rumene
baletske cipelice
odvele su me daleko
iz igre

30.07.2011. – KOLIBA – Violeta Salkica Aleksić

Dobro veče kolibo, moj jedini i najdraži dome,
hvala ti što me škripom svojih zardjalih vrata,
primaš u svoja nedra.
Hvala ti što si sačuvala sve ono što mi je značilo.
Vraćam ti se usahao,
od bednog sjaja svog dragog kamenja,
vraćam u zrakastu toplinu prašine tvoje,
što me je čekala verno,
svih ovih godina.

29.07.2011. – NAŠA KRILA PARAKINA – Darko Kolar

Ето мене у богатом поморављу,
поглед ми застао код кучајских планина.
Ногама сам загазио реку Грзу и Црницу,
а велика Морава посебно ми мила.

28.07.2011. – LJUBAVNA PRIČA – Živomir Milenković

Била је танка као вита јела
Груди једре ко два дуњца бела
Шећерлеме праве уста медена
Прелепог стаса погледа снена.

27.07.2011. – ZA SVEČANOST SE SPREMAM – Milica Miletić

Смејем се,
корачам у свемиру,
тражим спој жабокречине и воде,
преливи зелени у магли.

26.07.2011. – KRALJU MOJ – Milica Stojanović

Kralju moj, ja jesam grešila,
lažno ljubila i lažno se smešila,
ali dozvoli da poverujem da moj je život vredan,
za sve ove kazne ti budi moj dželat!

25.07.2011.ЈУТРОС СЕ БУДИМ БЛИЖИ ТЕБИ – Vladislav Petković

Јутрос су била ту и тешка звона
да све нове сне отпрате
а, ноћима, ја их враћам
да те у мој сан, тихо, врате…

24.07.2011. МЕСЕЦ И ЗОРА- Dule R. Paunović

Рекао бих драгој шта и зашто нам усуд узе,
рекао бих јој да ме њене ране до јаука боле,
да јој уснама својим обришем вреле сузе,

да очи њене даљину и снове за срећу не моле,
да ће у мојој души и нади онa остати до века,
да ће јој моје жеље и снови бити постеља мека…

23.07.2011. ДЕСИЛО СЕ – Dragana Marković

Био си веома нежан
пажљив и смеран
скидао прамен с’мога чела
твоја љубав, ох тако врела.

22.04.2011. У ПЛАМЕНУ ВЕТРА – Danica Rajković

У твоме крилу лете пламенови,
у погледу твоме искрице сјаје.
Oтвараш капију ветрова,
откриваш увеле тајне.

Летиш од срца до срца,
латице шириш плаве,
змајеве шаљеш под облаке,
љубиш увојке сјајне.

Настави са читањем “Stih dana jul 2011- Bira Ljuba Obradović”

POTAJNO -Miladinovic Sandra

  POTAJNO       I potajna slutnja zbog neke nade, i tihe reci sto noc ih krade…. I samo mesec u kolu sa zvezdama!!!   I potajne zelje zbog slatkih snova, ko snaga sto budi cula iznova…. Jedna po jedna zvezda ide na pocinak!!!   U osvit zore uz postelju belu, sklopljeni kapci i znoj … Настави са читањем “POTAJNO -Miladinovic Sandra”

 

POTAJNO

 

 

 

I potajna slutnja zbog neke nade,

i tihe reci sto noc ih krade….

I samo mesec u kolu sa zvezdama!!!

 

I potajne zelje zbog slatkih snova,

ko snaga sto budi cula iznova….

Jedna po jedna zvezda ide na pocinak!!!

 

U osvit zore uz postelju belu,

sklopljeni kapci i znoj na celu….

Potajno, tiho – ljube se noc i dan!!!

 

 

© Miladinovic Sandra

LAZ – Miladinovic Sandra

LAZ Laz, ta starica u starim haljinama, sa dugim iskrzanim noktima, i “ umilnim” ocima, prepoznatljiva i upecatljiva, uporna i beskrupulozna! Nema nicega svetog za nju! U masi se vrlo dobro snalazi i zivi, danima, mesecima, vekovima! Bolje da je nema! Ali,  lako sklapa saveze, bitke cesto dobija i krsi andjelima krila, koji ipak ne … Настави са читањем “LAZ – Miladinovic Sandra”

LAZ

Laz, ta starica u starim haljinama,

sa dugim iskrzanim noktima,

i “ umilnim” ocima,

prepoznatljiva i upecatljiva,

uporna i beskrupulozna!

Nema nicega svetog za nju!

U masi se vrlo dobro snalazi i zivi,

danima, mesecima, vekovima!

Bolje da je nema!

Ali,  lako sklapa saveze,

bitke cesto dobija i krsi andjelima krila,

koji ipak ne odustaju!

U bordelima, i skupim prijemima uvija se

u skupe svilene tkanine,

daruje osmesima i obecanjima,

kuje najperfidnije planove,

i stvare nocima nemire,

dusama koje na nju nasednu!

Mnogima je kape skrojila,

i jos se nije umorila!

Laz, ta starica u starim haljinama,

sa duboko urezanim borama,

a,  ipak vecna i znalacki vesta….

Nije tajna!

Bar do sada nije pobedila,

mada je mnoge povredila,

i to do same srzi!

Istini je posao dala samo veci

i otezala put ka sreci!

Laz – ta starica u starim haljinama,

sto sama sebi cesto nazdravlja,

zbog nje se krece cesto iznova

u nove pobede,

i sklapaju se polomljeni delovi

mukotrpno stvorenog,

i sve to samo zbog te spodobe!

Eh, ta laz …… istini nije ni do kolena,

niti je ikada bila, novu snagu joj daje i siri krila!

© Miladinovic Sandra

VETAR – Miladinovic Sandra

VETAR   Ja osecam vetar cak i kada ga nema, i kada odmara negde iza brega, kada se oluja pritajeno sprema, ja ga zeljno cekam! Eh’a sto ga nema?!!!!     Przi leto nigde ni obolacka nema, cvrkut ptica cujem! Eh’sto njega nema!? Jer kada me miluje i mrsi mi kosu, sapce mi na uvo … Настави са читањем “VETAR – Miladinovic Sandra”

VETAR

 

Ja osecam vetar cak i kada ga nema,

i kada odmara negde iza brega,

kada se oluja pritajeno sprema,

ja ga zeljno cekam!

Eh’a sto ga nema?!!!!

 

 

Przi leto nigde ni obolacka nema,

cvrkut ptica cujem!

Eh’sto njega nema!?

Jer kada me miluje i mrsi mi kosu,

sapce mi na uvo

“Volim zlatokosu!”

 

I nadam se njemu konjaniku s neba,

da me voli tajno, da ja volim njega!

Jer kosa je moja samo sa njim zlatna,

a ovako crna ko najdublji svemir,

kao u sred noci, ko’ duhovni nemir!

 

Vetre ti se ne inati i muke mi ove skrati!

 

 

© Miladinovic Sandra

Пеко ЛАЛИЧИЋ, ПРКОС ПЕСМОМ

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ ПРКОС ПЕСМОМ Из циклуса ,,ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ” ЗАДЕСИХ СЕ НА УМОРУ САВЕСТИ ПЛАНЕТЕ У ПЕСМИ КОЈОЈ СЕ СВЕТЕ ЗБОГ ЛЕПОТЕ СТИХА И СНАГЕ ДА ТАКВА ТРАЈЕ У ДАНУ У КОЈЕМ И САВЕСТ ЧОВЕЧАНСТВА ЋУТИ НЕ ЋУТИМ ПЕСМОМ ИЗАЗИВАМ ПОМАХНИТАЛУ СИЛУ У НЕМИРУ ВАТРЕ ВАТРОМ БУДНИЦОМ ПАЛИМ ВЕТРОВЕ И МОРА ДА СЕ СВОМ СИЛИНОМ НА … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ПРКОС ПЕСМОМ”

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

ПРКОС ПЕСМОМ
Из циклуса ,,ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ”

ЗАДЕСИХ СЕ
НА УМОРУ САВЕСТИ ПЛАНЕТЕ
У ПЕСМИ КОЈОЈ СЕ СВЕТЕ
ЗБОГ ЛЕПОТЕ СТИХА
И СНАГЕ
ДА ТАКВА ТРАЈЕ

У ДАНУ У КОЈЕМ
И САВЕСТ ЧОВЕЧАНСТВА ЋУТИ
НЕ ЋУТИМ
ПЕСМОМ ИЗАЗИВАМ
ПОМАХНИТАЛУ СИЛУ

У НЕМИРУ ВАТРЕ
ВАТРОМ БУДНИЦОМ
ПАЛИМ
ВЕТРОВЕ И МОРА
ДА СЕ СВОМ СИЛИНОМ
НА СИЛУ ОБРУШЕ
ДА ЗОРА ПРОНАЂЕ НАЈКРАЋИ ПУТ
И СУНЦЕ У ПЕСМУ УКОРЕНИ

НЕВИНА ДА НЕ КРВАРИ

Stih o lešu — Marina Adamović

                jutros je umro još jedan sused smrt se očeša o moju glavu pokuša da zasadi nemo sažaljenje ………………………..vraga……………………. upala je derući se i lomeći kost do kosti opne su mi pištale od jeka šupljine pred očima mrak — a u njima lobanja- ronila sam sve dublje i … Настави са читањем “Stih o lešu — Marina Adamović”

 

 

 

 

 

 

 

 

jutros je umro

još jedan sused

smrt se očeša

o moju glavu

pokuša da zasadi

nemo sažaljenje

………………………..vraga…………………….

upala je derući se

i lomeći kost do kosti

opne su mi pištale

od jeka šupljine

pred očima mrak

— a u njima

lobanja-

ronila sam sve dublje

i dublje

a onda

osetih

.

ja ne trebam njemu!

ma….

nešto

nešto

ipak

treba

samo kad bih znala šta….

JA

sigurno —

NEEEEEEEEEEEEE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!