Добродошли!
Velika tajna Ja nisam onaj o kom ti srce zbori u oku mome nema vise sjaja venama mojim jesen zubori novembar se gnezdi mesto maja. A ni ti vise nisi ni delic onaga bica zvezdo nebeska moja, daleka, sjajna, postasmo tudji jedno drugome, stranci proslost daleka, bolna, ponori, klisure, klanci umesto detinjih snova, zivota okovi, … Настави са читањем “Velika tajna – Milorad J. Nikic”
Velika tajna
Ja nisam onaj
o kom ti srce zbori
u oku mome nema vise sjaja
venama mojim jesen zubori
novembar se gnezdi mesto maja.
A ni ti vise nisi ni delic onaga bica
zvezdo nebeska moja, daleka, sjajna,
postasmo tudji jedno drugome, stranci
proslost daleka, bolna, ponori, klisure, klanci
umesto detinjih snova, zivota okovi, lanci
nicega ostalo nije od onog davnasnjeg raja,
i zato umesto slatkih, ispijmo gorka pica,
u svakom srcu snuje poneka velika tajna.
Milorad J. Nikic
VREME Kao vuk gladna sam iskrenosti, blaga sto sija i u tami ! Kao sred pustinje zedna sam toplih reci, ostale bi u dusi zauvek! A, nocu dok setam po mesecu, cini mi se da su ruke tvoje u mojoj kosi. Ostani, ne prkosi! Nece se produziti ni noc, ni dan. Vreme ne postoji, to … Настави са читањем “VREME -Miladinovic Sandra”
VREME
Kao vuk gladna sam iskrenosti,
blaga sto sija i u tami !
Kao sred pustinje zedna sam toplih reci,
ostale bi u dusi zauvek!
A, nocu dok setam po mesecu,
cini mi se da su ruke tvoje u mojoj kosi.
Ostani, ne prkosi!
Nece se produziti ni noc, ni dan.
Vreme ne postoji,
to je samo san i grcevit pokusaj
da od jednog napravimo dva,
i podsmejemo se andjelima!
Tu nema cari!
Rukom mahni i osetices dah vetra!
Oslusni ga –on zna pricu,
putnik je kroz vekove!
Cak i ptice!
A mi – NE!!!!!
© Miladinovic Sandra
JUTRO SRED BALKANA Razvuces u osmeh usne, divne reci sapnes njima, ni ne sanjas kolko bola dusa moja zna da prima! Kao list na povetarcu, lako moje srce trones. Poput skrinje sve zakljucam, i sacuvam blago svoje! Nemam snagu lutalice, niti oci varalice! Zazmurim i cesto sanjam, kuda lete rajske ptice! I nadi ja ne … Настави са читањем “JUTRO SRED BALKANA -Miladinovic Sandra”
JUTRO SRED BALKANA
Razvuces u osmeh usne,
divne reci sapnes njima,
ni ne sanjas kolko bola
dusa moja zna da prima!
Kao list na povetarcu,
lako moje srce trones.
Poput skrinje sve zakljucam,
i sacuvam blago svoje!
Nemam snagu lutalice,
niti oci varalice!
Zazmurim i cesto sanjam,
kuda lete rajske ptice!
I nadi ja ne prkosim,
za ruku je cvrsto drzim.
Pitam sebe kakvo lice
imam kada suzu pustim…
a, nadam se- tad izustim?!!!!
Razvucem u osmeh usne,
divne reci sapnem njima,
ni ne sanjam kolko bola,
dusa tvoja zna da prima!
Svetla grada zabljesnu me,
kao zvezde s’ neba sjajne.
Ne nadam se, ne tugujem,
ne secam se, vec trgujem!
Uh, varam se,
nisam bila, nit’cu biti,
silueta koja seta,
danima u prazno gleda,
i bez borbe se preda,
neuspeh u oci gleda!
Ne, ja to nisam,
i korak me vuce k’ suncu
sto blista ,
i sreca i tuga su dva osecanja cista!
Veruj mi,
jer vrlina nije mana!!!!
Sapni mi i ostacu sama
na raskrsnici cekajuci jutro!!!!!
Da, jutro sred Balkana!!!!
© Miladinovic Sandra