Месец: фебруар 2011.

Goropadnik sebi — Marina Adamović

Ubiti čoveka pre njegove smrti…. N a optužnici stoji: “U ime ljubavi” Nevernik sam, neman, Goropadnik sebi. Priroda šunja nezasito dušom I sprema giljotinu Vama na poklon. Zaboraviću ko sam I kada se rodih Čamotna predilja odbrojava tiho. . Ne gledajte— Ničeg nema Na purpurnoj strani …………………………moga kazivanja.

Ubiti čoveka pre njegove smrti….

N a optužnici stoji: “U ime ljubavi”

Nevernik sam, neman,

Goropadnik sebi.

Priroda šunja nezasito dušom

I sprema giljotinu

Vama na poklon.

Zaboraviću ko sam

I kada se rodih

Čamotna predilja odbrojava tiho.

.

Ne gledajte—

Ničeg nema

Na purpurnoj strani

…………………………moga kazivanja.

Vuk – Miljojko Milojević

VUK Sneg, led, vetar, ciča zima jaka… Februar je, vukovi se pare, a za starog vuka, vuka samotnjaka, sad ne mare ni vučice stare. Za čoporom više se ne vuče, već sam luta po seoskom putu i proklinje tešku starost ljutu… Puška puče -pade stari vuče! Dok vučari mrtvog vuka nose, žito, meso, sir i … Настави са читањем “Vuk – Miljojko Milojević”

Bile

VUK

Sneg, led, vetar, ciča zima jaka…
Februar je, vukovi se pare,
a za starog vuka, vuka samotnjaka,
sad ne mare ni vučice stare.

Za čoporom više se ne vuče,
već sam luta po seoskom putu
i proklinje tešku starost ljutu…
Puška puče -pade stari vuče!

Dok vučari mrtvog vuka nose,
žito, meso, sir i novac prose,
na pun mesec dalek, leden, žut

negde urla vuk samotnjak ljut…
Od svog sina: novog moćnog vođe,
ni oglotke ne sme da zaglođe

(c) Miljojko Milojević
Poezijascg 31. Januar 2009.g.
Komentara: 17; Pročitano: 242; Ocena: 5

Priča — Marina Adamović

Žvaćemo Izmećemo Sanjamo I dišemo . Pijemo Mokrimo Budimo se Gledamo . Opis života oko lampiona . Doduše Još nešto ne pomenuh — Vrana gleda Slika tamna brda Širi krila I sklapa  ih nad nama . Kakva priča!

Žvaćemo

Izmećemo

Sanjamo

I dišemo

.

Pijemo

Mokrimo

Budimo se

Gledamo

.

Opis života oko lampiona

.

Doduše

Još nešto ne pomenuh —

Vrana gleda

Slika tamna brda

Širi krila

I sklapa  ih nad nama

.

Kakva priča!

Subjektivna impresija smrti — Marina Adamović

Dvaput sam se susrela sa smrću Treći put je neću Ni taknuti Pametnije je odenuti Fonteneblo-plavo Najsličnije Kristalno-zelenom Potopiti reči u vidik akvarela Učvrstiti kapke i …hhhhhh……………….

Dvaput sam se susrela sa smrću

Treći put je neću

Ni taknuti

Pametnije je odenuti

Fonteneblo-plavo

Najsličnije

Kristalno-zelenom

Potopiti reči u vidik akvarela

Učvrstiti kapke

i

…hhhhhh……………….

GLADNI VRAPCI

U prozorče neko kucka, pa to jedan vrabac kljucka… Glad ga gnjavi, traži mrve, hleb kukuruz ili crve! * Sneg je skrio svo dvorište. Zašto vrapci danas pište? Tvrdi hlebić,mama truni, šta to radi baš me buni? * Na verandi mama baca, ali tu je moja maca. Nekog vrapca da uhvati, ali pazi moja mati! … Настави са читањем “GLADNI VRAPCI”

U prozorče neko kucka,
pa to jedan vrabac kljucka…
Glad ga gnjavi, traži mrve,
hleb kukuruz ili crve!
*
Sneg je skrio svo dvorište.
Zašto vrapci danas pište?
Tvrdi hlebić,mama truni,
šta to radi baš me buni?
*
Na verandi mama baca,
ali tu je moja maca.
Nekog vrapca da uhvati,
ali pazi moja mati!
*
Da vrapčiće sve nahrani,
a ti maco,vrapce mani!
I oni su živa bića,
tako meni mati priča.
*
No, maca se silno ljuti
sad će ona mene čuti
brzo njoj ću mleka dati,
tako učila me mati!
*
Baš je ona puna besa,
neće mleka hoće mesa.
Iz friza ja viršlu vadim
hoću macu da zasladim…
*
To baš cicu malo smiri
al’ na jedno oko viri
pa na na jednog vrapca skoči!
-Danas maco nećeš moći!
*
Vrabac se u nebo vine,
ništa draga, od lovine!
Zato hajde,snage skupi,
okreni se mišijoj rupi!

Последњи божур Призрена…

Не,нећу да одем не терајте мене не гушите поље, не ломите цвеће! Ово је мој дом,гроб увелих душа са ове ме земље протерати нећеш! * Ма нека сам последњи божур,пустог поља око мене коров проклиње ме,гуши! Уздам се у Бога помози ми силни, Не дај да ме сломе!Спас си мојој души! * У увелој башти … Настави са читањем “Последњи божур Призрена…”

Не,нећу да одем не терајте мене

не гушите поље, не ломите цвеће!

Ово је мој дом,гроб увелих душа

са ове ме земље протерати нећеш!

*

Ма нека сам последњи божур,пустог поља

око мене коров проклиње ме,гуши!

Уздам се у Бога помози ми силни,

Не дај да ме сломе!Спас си мојој души!

*

У увелој башти разгранао коров

па се руга моме крсту око врата,

Не , нећу да одем поље моје свето

пред иконом светом – заклетва је дата..

*

Заклетву сам дао Богу и прецима

да останем чувар тих уморних душа

и подигнем оно што нам коров ломи

гробове и цркве…Ко их Боже куша!?

*

Знам да овде живот није живот

боли док обилазим божуре увеле…

Утеха сте мени моје свете душе

из очију теку болне, сузе вреле!

*

На грудима ми малени пупољак нејаки

стрепим док га стежем у рукама својим!

Да га не поломе,нежан је зелени

гледам га док спава за њега постојим!

*

Шапћем му док тоне у немирне снове

што је нама важно ово поље свето,

док живи тако под сталном опсадом

прославља овако и четврто лето..

*

Пред очима слика наших великана,

свих силних божура,што красише поље,

њихово сам семе,то су моји стари

дух прошлих времена,снага моје воље!

*

Да останем доследан цркви и прецима,

не остану пусте црквене нам, двери,

ма нека је коров све љући и јачи

ја се Богом браним,а не руком звери..

*

Слободне дане, не познајем, немам!

непрестано ја сам у кавезу трња,

пријатељ ми стручак хајдучке траве

сад ми ова слика мало мање црна.

*

Из корова гнева,изникнуло семе

храбра травка,нежна, хајдучка трава,

пружио ми руку, мени мом пупољку,

сада моје чедо и мирније спава…

*

Све док се црвеним усред светог поља,

док у мени срце у грудима гласи

борићу се Богом, крстом у рукама

последњи сам божур, свето поље красим !!!

Dragana Ilievska…