ŽIVETI OD USPOMENA – Jasmina Dimitrijević

    Ispred nje je stajao beli papir. Pokušavala je da piše , da otvori srce i bar sa tim papirom podeli svu tugu koja je pritiskala. Nije uspela. Nije nalazila reči . Ni jedno slovo nije izaslo iz olovke koju je na kraju nehotice slomila. Nije ni primetila krv koja je tekla jer je na tvrdu plastiku porezala ruku. Nije osećala ni bol , jer je bila beznačajna u odnosu na bol koji je razdirao njenu dušu.  Stajala je u memljivoj sobi hipnotisana kao otrovom zvečarke. Na stolu prljave šoljice od kafe u koje je tako neoprane ulivala iznova i iznova taj gorki napitak. Smrad ustajalog vazduha mešao se sa snradom prepunih pepeljara , a opušci su bili razbacani  po celom stolu. Negde u uglu stola stajao je pre  nekoliko dana napravljeni sendvić oko koga su se muve skupljale. Ni sama nije znala kolko je dugo bila u tom stanju. Kolko dana je prošlo? Molila je Boga da je uzme sebi . Da joj srce samo prepukne i stane . Nije joj uslišio molbe. Možda je tako kažnjava jer je krala nešto što nije njeno.
Sećala se onog hladnog zimskog dana kada joj je bilo toplo oko srca. Sećala se jednih očiju koje su je osvojile na prvi pogled. Iako je bila nepoverljiva , njemu je verovala. Puno puta se pitala čime je osvojio? Da li tim neznim pogledom ili rečima koje je govorio? Znala je da pripada drugoj , ali samo na papiru. U početku joj je to zasmetalo , ali onda se pomirila sa tim. Osetila je da njoj pripadaju njegove misli , njegovo srce , njegova duša. Vise je nisu spominjali . Jednostavno su je zaboravili.
Posvećivao joj je sve slobodno vreme koje je imao. Uživali su u ljubavi , a ona se osećala kao najvoljenija žena na svetu. Bila je to najlepša zima u njenom životu. Bežali bi u topli kutak njene sobe i tu maštali o zajedničkoj budućnosti. Voleli bi se do besvesti i nije joj smetalo što se vraća njoj. Znala je da je ne voli. Da ih veže samo
kćerka . Prošlo je sedam meseci , a ljubav im je svakoga trena bila sve jača. Procvetala je , a on je kao zanesen gledao u njene oči za koje je rekao da najviše voli na njoj..
Iznenada je ranije nego inače došao po nju. Po njemu se videlo da se nesto loše desilo. Uhvatio je za ruku i uveo u auto. Čekala je da kaže nešto.
– Pročitala je neke naše poruke.
Ostala je zatečena. Nista nije mogla da izusti.
–  Poludela je. Plakala. Vodio sam ljubav sa njom da bih je smirio.     Mislila je da će tog trena umreti. Kao da se skamenila. Tupo ga je gledala i nadala se da če joj reći da se šali.
– Zamisljao sam tebe , inače ne bih mogao .Volim te , ali puno toga joj dugujem. Moram da spašavam brak . Neću moći tako često da te vidjam kao do sada. Znaš ipak nisam u godinama da mogu baš uvek da zadovoljim dve žene.
Sve se vrtelo oko nje. Videla je njegov osmeh koji joj je pokazao da on ne razmišlja o njenim osećanjima.
– Ljubavi , nadam se da ti ne smeta. Znala si da sam u braku. Trebas mi . Treba mi tvoja podrška…  Tvoje razumevanje . Tvoja ljubav. To što sada spavam i sa njom neće ništa promeniti medju nama , zar ne?   I dalje nije mogla da veruje šta joj govori. Otvorila je vrata od auta i izašla bez reči . Izvadila je telefon iz torbice i blokirala ga.
Ni sama nije znala koliko dana je od tada prošlo. Nije odlazila na posao. Nikome se nije javljala. Čula je lupanje na vratima i znala da je to on. Nije htela da mu otvori. Znala je da mora da ga zaboravi. Nije smela sebi da dozvoli da pristane i dalje na takvu vezu. Nije više verovala u njihovu ljubav. Ni u njihova maštanja i želje.
Htela je da umre. Da zaboravi. Tako je sve to bolelo. Zamišljala ga je sa drugom kako vodi ljubav. I to je ubijalo. Pitala se kako je iznenada sve nestalo?   A onda je proradila njena volja za životom. Jednim odlučnim pokretom oborila je sto i sve prljave šoljice i pepeljare sa njega. Mušice sa sendviča su se razletele kroz prozor koji je napokon otvorila. U memljivu sobu ušli su zraci zalazećeg sunca. Dosla je do prozora i udahnula svež vazduh.Počela je da se vraća u vreme njihovog poznanstva. Ne . Ne želi da zaboravi . Te će joj uspomene dati snagu da nastavi dalje. Bili su to ipak najlepši dani u njenom životu. Ljubav koja se jednom doživi.
Stavila je ruku na stomak . Da, tu je još jedna uspomena koja će živeti.