
Посвећено супрузи Верици
O С М Е Х
Украо сам ти
Један осмех
Искрен, топао,
Од среће саткан.
Нежно га сакрио
Длановима
Да нико не види.
Да нико не сазна.
Док моравске кошаве
Цепају сећања
На ситне фрагменте
Сете, среће,
Туге, радости,
Бола, лепоте,
Љубави….
Ја чврсто држим
Стиснуте дланове.
А понекад,
Кад сам усамљен
Растрзан мислима живота,
Кад осетим тугу,
Лагано отворим дланове,
А твој украдени осмех
Као хиљаду
Новогодишњих прскалица
Заискри
ЈЕДНОМ НЕПРОЛАЗНОМ ЉУБАВИ.
© Живојин Манојловић
(Прочитано: 101 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.337 пута)
ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ,21.МАРТ,ПЕСМУ ***ОСМЕХ***ПОСВЕТИО САМ СВОЈОЈ СУПРУЗИ.
—-ЗАХВАЛНОСТ ГОСН ЉУБИ И ПОЕЗИЈИ СРБ ЗА ОБЈАВУ.
ЖИВОЈИН
Osmeh, uvek mnogo znači. Bravo Živojine za pesmu i za posvetu! Ruže za tvoju gospodju!