
ЕХО У СЕБИ
Живот множен немирима,
осмехе рањене даривао,
враћао се у далеке тренутке,
видици су га болели,
чекао је посету ноћи.
САНАК И МРАВ
Загледан у непознато,
угледах мрава кад спава,
наслоњеног на сламку,
у сенци сломљених трава.
Задивљен треном,
шапат оку је реко,
мрав је ослушнуо варку
и из сна утеко.
НОВО
Поред љубави и мржње,
требало би измислити,
нешто треће, веће,
можда човек неби именом пао,
можда би му ипак било жао?
ПРЕДКАЗАЊЕ
Градове ће правити без улица,
долазе други са очима без сјаја,
све ће, све ће без човека бити,
живеће се пред вратима краја.
Осмехе ће навежбати за тренутке
ретке,
ко буде знао тај ће и снити,
песници ће становати у читанкама
старим,
што чаробно беше, нови ће сакрити.
© Андреја Ђ. Врањеш
(Прочитано: 99 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.337 пута)
Респект!



ХВАЛА ВАМ БРАНКО!