Нема веће даљине од заборава
у теби умиру занемеле речи
ал` душа се ћутањем не спасава
и само се новом, стара љубав лечи
Боре ти драга населише лице
и док си сузе минуле среће
скривала под трепавице,
ја сам ти косу китио цвећем
У коло чежње се ухвати вило
до мене, да будем туга твоје самоће
уздрхтало ми срце помилуј крилом
У шаке за те скупљам звезде ко воће
Не бој се додира моје усне
љубим ти лице и врат и чело
Можда би могло да нам успе
склопиш ли очи једном смело
Ти вечност дугу можеш да ћутиш
знам да се од мог погледа скриваш
ал` ти си лепа и када се љутиш
за мене лепша све више биваш
У чвор ћу око струка да ти се вежем
црвеним концем ко против урока
о кад бих могао у срце да се урежем
и да те кроз живот брани моја рука
(Прочитано: 28 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 806.606 пута)