Нова књига – ЛИНИЈА ЖИВОТА – Даница Рајковић

Rating: 7.00/10. From 9 votes.
Please wait…


ЛИНИЈА ЖИВОТА

Имао си своја правила
и играо своју игру…
Немилосрдно и несвесно
убијао си снове у мени…

Живот сам
испред себе ставила.

Линија живота,
била ми је сведок прави.
Нестрпљива сам била
да чујем одговор твој
и да те имам
и будеш пријатељ мој.

Олуја није могла
да се стиша
и неумољиве речи
падале су као киша.
Прилика која је дошла
тихо је пролазила
поред нас.


Желела сам
да чувам дом
слободу и рај,
а твојој игри
дошао је крај.

© Даница Рајковић

Даница наставља свој ход, линијом живота –
Љубодраг Обрадовић

Даница наставља свој ход, линијом живота, коју је сама трасирала. И стиже до своје тринаесте књиге ЛИНИЈА ЖИВОТА.

Иза ње су дванаест написаних књига, а испред нов стваралачки рад у области књижевног стваралаштва, нове песме, приче, романи…

Тим радом се Даница истрајно бори против старости и заборава, и сва збивања, дешавања и успомене, које су се годинама скупљале у њој, у непрекидном низу претаче у књиге, које несебично поклања читаоцима. И тако своју бол и своју срећу дели са читаоцима и тако своју линију живота води у узлет…

Обичај је да се у рецензијама, пише о делу, свеукупно и појединим деловима у њему. У овом случају о песмама… Ја ћу овога пута остати при том обичају, покушавајући да одгонетнем прву песми у књизи, (која је у ствари роман у минијатури), по којој је књига и добила назив. Покушаћу и Вама да препричам тај роман о животу који Даница прича у овој књизи. Али, да Вам одмах појасним – Ви ћете, кад прочитате књигу, склопити можда неку другу причу, зависно од угла гледања и перцепције коју остварите… Али то је добро! То је та башта коју је Даница саткала од својих маштања и допустила да у њој истражујемо и склапамо свије виђење њеног стваралаштва.

У овој књизи Даница Рајковић објављује 108 песама. Дакле ЛИНИЈА ЖИВОТА. /Страна 5./

Имао си своја правила
и играо своју игру…
Немилосрдно и несвесно
убијао си снове у мени…Живот сам
испред себе ставила!

Увек постоје правила у животу, која сви скицирају за себе и настоје да их се слепо држе, не водећи рачуна, да ли та правила некога у окружењу повређују. Али сви који заједно коегзистирају, који су у емотивној, љубавној или пак животној вези, у једном тренутку морају донети кључну одлуку: Којим путем даље?

И Даница је донела одлуку. Живот је испред себе ставила!

Олуја није могла
да се стиша
и неумољиве речи
падале су као киша.
Прилика која је дошла
тихо је пролазила
поред нас.

У животу је то тако. Свако мисли да је његова идеја о суживоту најбоља! А није тако. Сви принципи се морају погазити, да би се прилике, које се с времена на време у животу указују, сачувале, да не би само прошле поред нас. Моја омиљена реченица, коју често користим, је: Много је у животу путева којима нисмо пошли. Сличне мисли врзмале су се и Даници у глави и она је пресекла:

Желела сам да чувам дом
слободу и рај,
а твојој игри
дошао је крај.

Јер неким путем се мора наставити. Сваки крај је у ствари почетак. А добро је ако смо тај пут лично одабрали, као што је и Даница на крају песме одабрала.

У песми ШАРЕНА КИША /Страна 46./ Даница наставља свој роман, бекством у снове. Јер, у сновима је могуће све!

Седели смо на обали мора
и посматрали лађе како плове.
Високи таласи
запљускивали су обале
остављајући за собом
разнобојне шкољке.

 

Живот са њим изгледао је као магија.
Скретала сам поглед у страну,
да потраје сан и сачува љубав праву.
У његовом погледу
сијала су огледала два,
сами на обали, он и ја.

Свако биће, које у животу неког напусти, или буде остављено, увек зна да „било је и лепих дана“, зато су снови спас и сећање на те дане. А кад човек на својој “линији живота” сакупи године и животно искуство, зна се сећање на лепоту преживљеног, мора чувати по сваку цену, па макар и ћутањем.

Ћутање је моје оружје
које верно чувам.
Имала сам страх
да проговорим
и не покварим лепоту
од које сам губила дах.

И да. Увек, док живи, човек ће се учити на својим грешкама и свом животу додавати своје искуство. Јер увек га копкају, они други путеви и стазе којима није пошао. У песми БЕЖАЛА САМ /Страна 49./ Даница преиспитује своје одлуке:

Не може се сакрити
рана која боли,
за ким срце трепери
и чежња непрестано зове,
човека кога воли.
Многе ствари су ме повредиле,
туговала сам, радовала сам се и плашила
који пут да изаберем,
а да не растужим себе.

И то је то, нажалост. Мора се одабрати само један пут. А да ли је прави? Срце ће увек покушавати да направи анализе и схвати да је тако морало бити.

Као да смо бежали
једно од другог,
трчала сам по мраку
као да ми је семафор
отварао пут
на сваком кораку.
Срце и разум
били су на истој страни,
чувала сам свој понос
и изабрала пут прави.

Последња песма у овој књизи је песма СА КИШОМ У ОЧИМА /Страна 118./ и у њој се крије порука ове књиге.

Излазила сам жива
из рушевина
скрхана изнутра.
Сви одласци су били исти
и на истом месту
и данас и сутра.
И променила сам живот.
Сад с кишом у очима,
погнуте главе,
чекам светла јутра.

А порука је и комликована и једноставна. Било колико да у животу има крхотина и питања, на крају све постаје јасно, мора се напред, са вером у љубав и светла јутра, са вером у линију живота!

 

 

(Прочитано: 48 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 377.430 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif