Zar nisi čuo
da slovo
na kraju
ljubavi plače.
Zakačilo se
na vrtešku
i preskače sve
što je dobro,
hoće da leti
i postane priča,
za mene neće
da čuje.
Slova se nižu
u redu sede.
Slovo ljubavi
iskoči i pobeže,
hoće da se igra,
pravila da ruši,
po traci neće
da se šeta.
Slovo ljubavi
meni treba,
po njemu život
da prospem,
ja ga tražim,
a on beži.
Bojim se da će
biti kasno
da ga uhvatim
u reči.
(Прочитано: 1 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 510.231 пута)