Данас живимо време
затворено у пластичну кесу,
налик прошлости која искривљена стоји
на улазу у кутију
створену само за нас.
Прогнани из јуче,
и скривени у нама самима.
Као самураји што умиру у истини својих мана,
иако знају све елементе сопствене пропасти
отргнуте из заборава.
Као звезда водиља
што прошлост води на суочење
са истином стварности.
Величанствено звучи та искра самосвести,
створена за нас, пропале хероје живота,
који се полако враћају
из неког нама својственог сна.
Из доживљаја проживљених давно пре свих савремених токова пропасти
створених за неко ново рађање.
А ми,вадимо прошлост из џепа ,
кољемо га за наук свима,
као неприкладну творевину
Док свом снагом покушавамо
да створимо нову.
Прошлост корача у садашњост,
садашњост клизи у будућност,
а ми пуцамо по шавовима времена.
