Видим те у рујноме вину…
И кад очи снене затворим
Видим те у капима залутале кише
И кад ти ветар њише узреле воћке
Проткане по теби и све ти мирише
Видим те у речима песме
И кад у тебе уђе тама
Видим те кроз пауново перје
И када плачеш у соби сама
Видим те кроз бистре изворе
Кроз звезде што се ноћас роје
Кроз твоје кратке омиљене бајке
И хаљине што ти руке кроје
Видим те у дубини зенице
У пољима посутим стазама цвећа
У тајним пејзажним врлетима
Кад ти на врата покуца срећа
Видим те и кад се светла погасе
Кроз густу вечерњу сумаглицу
Видим те у кревету када лежиш
Чежња те гледа кроз кључаоницу
Видим те и кад очима пламтиш
Збуњену кошуту пуну немира
Као да желиш нешто да поделиш
У маленој соби нашег свемира
Ne mogu da odaberem pravu rec kojom bih dostojno pohvalila pesmu.
Svaka cast!
Hvala puno Ana :)