ЖЕНА ИЗ ПОЉА – Саша Милетић

ЖЕНА ИЗ ПОЉА

Крадем те од вилине ноћи

Где се месец у теснацу копрца
А ти плодна ко црница
Роди ми осмех и откуцаје срца

У пољу се будимо
Где се шева росом умива
Заплетени к’о немирна река
Кад се у другу реку улива

Сладиш ме као твоје слатко име
К’о најслађе воће пуно нектара
Пустила си богомољке и скакавце
Да се опију мирисом твојих недара

А ти немирна као ватра жива
Буктиш сва усплахирена
К’о булке на жару испуцале
Храниш ме гладним устима

Шћућурени у пласту сена
Нађосмо наше вечно станиште
Да не трагамо за кошеном травом
Да нам рајско поље буде уточиште

Саша Милетић

209 ПУТА ПРОЧИТАНО

ВИДИМ ТЕ – Саша Милетић

Видим те у рујноме вину…
И кад очи снене затворим
Видим те у капима залутале кише
И кад ти ветар њише узреле воћке
Проткане по теби и све ти мирише

Видим те у речима песме
И кад у тебе уђе тама
Видим те кроз пауново перје
И када плачеш у соби сама

Видим те кроз бистре изворе
Кроз звезде што се ноћас роје
Кроз твоје кратке омиљене бајке
И хаљине што ти руке кроје

Видим те у дубини зенице
У пољима посутим стазама цвећа
У тајним пејзажним врлетима
Кад ти на врата покуца срећа

Видим те и кад се светла погасе
Кроз густу вечерњу сумаглицу
Видим те у кревету када лежиш
Чежња те гледа кроз кључаоницу

Видим те и кад очима пламтиш
Збуњену кошуту пуну немира
Као да желиш нешто да поделиш
У маленој соби нашег свемира

202 ПУТА ПРОЧИТАНО