Плачем.
Смејем се.
Гушим се .
Губим се .
Не разумем .
Сунце кида облаке .
Олуја се спрема .
Долази .
У глави ми збрка ,
не знам у чему је фрка .
Долазе ,
кришом ,
руше свет ,
праве неред .
Уживају у њему .
Зло се смеје .
Руши темеље живота ,
руши само себе .
Гробља ће бити мала
да приме њихове скелете .
А ми ,
живећемо ,
инат њима ,
преживећемо
њихове паклене олује .
(Прочитано: 31 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.029.262 пута)
Одлична пјесма Саша, негдје сам је пропустила. Али никад није касно прочитати.
Hvala !!