Sivi oblaci nebom plove
ko lađe bez kormilara,
u staroj peći pucketa vatra
loži je majka stara.
Otac naramak suvih drva
upravo u kuću unese,
kraj peći složi, istrlja ruke,
pa se od zime strese.
To samo sećanja na stare dane
u meni još uvek žive,
na oca starog, na majku staru
na dane lepe a sive.
To samo moja umorna duša
odmora traži malo,
uz oca majku u staroj kući,
snage mi ponestalo.
Ja samo želim topline malo
majčinog nežnog pogleda,
očeve ruke na svom ramenu
dok majku sa smeškom gleda.
Ja želim samo u svoju mladost
na jedan trenutak mali,
ali ne mogu stvarnost je takva
mladost nam uvek fali.
Milovan Petrović
–
(Прочитано: 55 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.003 пута)